Veliki AI podatkovni centri prave „toplotna ostrvca“ — zagrevaju okolinu do 16,4°F (≈9°C) i pogađaju 340+ miliona ljudi

Ogromni podatkovni centri koji napajaju veštačku inteligenciju troše velike količine električne energije, ali novo istraživanje upozorava i na drugi ozbiljan efekat: stvaranje toplotnih ostrvaca koja zagrevaju okolnu površinu i do 16,4°F (≈9°C), utičući na život stotina miliona ljudi.

Šta su istraživači radili

Andrea Marinoni, vanredni profesor u grupi za Earth Observation na Univerzitetu u Cambridgeu i koautor rada, kaže da iako broj podatkovnih centara rapidno raste, još uvek postoje velike praznine u razumevanju njihovih lokalnih uticaja. Tim je analizom satelitskih i drugih daljinskih temperatura u poslednjih 20 godina povezao promene površinskih temperatura sa lokacijama tzv. hyperscalera — ogromnih centara koji sadrže hiljade servera i često zauzimaju površine veće od milion kvadratnih stopa.

Ključni nalazi

Istraživači su se fokusirali na više od 6.000 podatkovnih centara koji se nalaze izvan gusto naseljenih urbanih oblasti kako bi smanjili uticaj drugih izvora toplote (industrija, grejanje domaćinstava itd.). Nakon filtriranja sezonskih varijacija, globalnog zagrevanja i drugih faktora, dobili su sledeće rezultate:

• Prosečno povećanje površinskih temperatura od 3,6°F (≈2°C) nakon početka rada podatkovnog centra.
• U ekstremnim slučajevima zabeležen je porast do 16,4°F (≈9°C) u neposrednoj okolini.
• Promene su bile uočljive globalno, sa primerima u meksičkom regionu Bajio i u Aragonu u Španiji, gde su temperature rasle za oko 3,6°F u oblastima sa velikim centrima, dok susedne regije nisu beležile isti obrazac.
• Efekat se prostire do 6,2 milje (≈10 km) od centra, a istraživanje procenjuje da je >340 miliona ljudi izloženo povećanim promenama temperatura povezanim s radom tih objekata.

Zašto je to važno

Autori upozoravaju da se kapaciteti AI podatkovnih centara planiraju znatno proširiti u narednim godinama, što bi moglo pojačati lokalne temperaturne efekte u vreme kada globalno zagrevanje već čini talase vrućine intenzivnijim i dužim. Marinoni ističe da takav razvoj „može imati dramatične posledice po društvo, ljudsko zdravlje i ekonomiju“ ako se ne planira održivo.

„Još uvek možda postoji vreme da se razmotri drugačiji put... bez umanjenja potražnje za AI i njegove sposobnosti da doprinese napretku čovečanstva,“ rekao je Marinoni.

Deborah Andrews, emeritovani profesor dizajna za održivost i cirkularnost na London South Bank University (koja nije bila uključena u studiju), napominje da je ovo jedno od prvih istraživanja koje eksplicitno analizira toplotu koju proizvode podatkovni centri i poziva na sistemsko, održivo planiranje njihovog razvoja.

Ograničenja i naredni koraci

Važno je napomenuti da studija još nije prošla recenziju (nije peer-reviewed). Autori pozivaju na dodatna istraživanja i politikе koje bi umanjile lokalne termalne efekte — na primer unapređenje sistema hlađenja, korišćenje obnovljive energije, optimizaciju lokacija i veće urbanističko planiranje kako bi se ublažili efekti na zajednice.

Zaključak: Rezultati ukazuju na neprevaziđeni lokalni uticaj velikih AI centara na okolinu i zdravlje stanovništva, te pozivaju donosioce odluka, industriju i naučnu zajednicu na bržu akciju i planiranje održivih rešenja.