Podmornica H.L. Hunley, prva borbena podmornica koja je potopila ratni brod, bila je izgubljena više od 100 godina pre nego što je izvučena. Posada od osam muškaraca pronađena je mirno sedeći na svojim mestima, bez tragova pokušaja bekstva. Studija objavljena 2017. u PLOS One pokazuje da je sekundarni talas udarca od sopstvenog torpeda izazvao trenutne, smrtonosne povrede s verovatnoćom preživljavanja manjoj od 16% po članu posade. Ovo otkriće objašnjava zašto nisu pokušali bekstvo i osvetljava rizike ranog podmorničkog ratovanja.
Kako Je H.L. Hunley Ubijao Sopstvenu Posadu? Nauka Je Rešila Misteriju
The Navy Found a Sunken Sub’s Dead Crew.Marcoriveroph - Getty Images
Evo šta ćete saznati čitajući ovu priču:
- H.L. Hunley je bila konfederacijska podmornica koja je tokom Američkog građanskog rata postala prva borbena podmornica koja je potopila ratni brod.
- Posada od osam ljudi pronađena je preko sto godina kasnije, mirno sedeca na svojim mestima, što je zbunilo istraživače.
Inboard profile and plan drawings from sketches by W.A. Alexander, who directed theHunley’s constructionU.S. Naval History and Heritage Command
- Studija objavljena 2017. u PLOS One sugeriše da su članovi posade nastradali instant zbog sekundarnog talasa udarca nastalog eksplozijom sopstvenog torpeda.
Potrebno je bilo više od jednog veka da se H.L. Hunley pronađe i izvuče na površinu. Podmornica je u noći napada potopila USS Housatonic u Čarlston hajboru (Charleston Harbor), ali je sami napad koštao život i osam članova njihove posade, uključujući poručnika Georgea E. Dixona.
„Prizori Hunleyjevog potapanja pretpostavljali su jezive scene muškaraca koji pokušavaju da se probiju kroz debele gvozdene luke, ili skupljene u fetalnom položaju ispod klupe u svojoj patnji,“ napisao je Smithsonian Magazine.
Ipak, kada je podmornica izvučena krajem 20. veka, arheolozi su naišli na neočekivan prizor: svaki član posade bio je mirno sedeo na svojoj stanici, bez tragova pokušaja bekstva.
Midships section drawing from sketches by W.A. Alexander, who directed theHunley’s constructionU.S. Naval History and Heritage Command
Kako je do toga došlo?
Rešenje misterije stiglo je 2017. godine. Istraživački tim povezan sa Duke Universityem, uključujući doktorantkinju Rachel M. Lance, koristio je model Hunleyja u razmeri 1/6 kako bi eksperimentalno proučio eksplozije crnog praha pod vodom i širenje talasa kroz trup podmornice. Torpedo koji je korišćen nije bio „ispaljen“ iz cevi: to je bila naprava od crnog praha od oko 135 lb (~61 kg) pričvršćena na polugu dugačku 16 feet (~4,9 m) ispred pramca Hunleyja.
Kada je torpedo eksplodirao pored Housatonica, pored primarne eksplozije nastao je i sekundarni šok koji se propagirao kroz vodu i uzrokovao momentalnu fleksiju (savijanje) trupa Hunleyja. Podaci i proračuni tima ukazuju da je intenzitet talasa i mehaničko opterećenje na podmornicu bili takvi da su šanse za preživljavanje svake osobe bile manje od 16%.
Drugim rečima, članovi posade verovatno su pretrpeli tako teške, trenutne povrede (konkusanse, unutrašnja oštećenja i/ili gubitak svesti usled šoka) da nisu bili svesni potapanja niti su imali mogućnost da pokušaju bekstvo.
Zašto je ovo važno?
Ovo otkriće nema samo istorijsku vrednost: pokazuje kako konstrukcija i naizgled jednostavna tehnika naoružanja mogu imati tragične, nepredviđene posledice. Primer Hunleyja podseća na rizičnost ranih eksperimenata u pomorskom ratovanju i na to koliko naučna rekonstrukcija i arheologija mogu rasvetliti događaje iz prošlosti.
Zaključak: Posada H.L. Hunleyja najverovatnije je poginula momentalno zbog sekundarnog talasa udarca nastalog od njihove sopstvene bombe, a ne zato što su pokušali i propali da pobegnu iz podmornice. Umrli su, kako kažu istraživanja, „na dužnosti“ — odmah nakon napada koji je ušao u pomorsku istoriju.
Pomozite nam da budemo bolji.
