Dr Jamie Lewis i dr Andrew Bartlett proveli su tri godine intervjušući više od 160 tragača za Bigfootom kako bi razumeli motive i praksu te zajednice. Istraživanje otkriva da su ozbiljni "Bigfooteri" često sredovečni muškarci iz ruralnih sredina, opremljeni dronovima i infracrvenim kamerama, ali i tradicionalnim metodama kao što su odlivi stopala. BFRO beleži preko 5.000 prijava, dok javnost i dalje deli stavove — skoro četvrtina Amerikanaca smatra da je Bigfoot možda stvaran. Autori zaključuju da fenomen opstaje zbog kombinacije ličnih iskustava, posvećenosti i želje za naučnim priznanjem dokaza.
Tri Godine, 160 Intervjua: Zašto Ljudi Još Veruju U Bigfoota
Bigfoot has become a well-known cultural figure and featured in the Bionic Woman series of 1976 [Getty Images]
Bez obzira da li smatrate da je u pitanju prevara ili neotkrivena vrsta, misterija i mitovi o Bigfootu decenijama intrigiraju javnost. Dva sociologa provela su tri godine ispitujući one koji se ozbiljno bave tom potragom — kako bi razumeli šta taj fenomen znači ljudima i zašto opstaje.
Ko su "Bigfooteri" i kako rade
Dr Jamie Lewis (Cardiff University) i dr Andrew Bartlett (University of Sheffield) razgovarali su sa više od 160 ljudi za svoju knjigu Bigfooters and Scientific Inquiry. Iako postoje hiljade povremenih izveštaja, istraživači procenjuju da je nekoliko stotina ljudi zaista posvećeno dugotrajnim istragama — mnogi od njih provode dane, nedelje pa i mesece u gustim šumama Severne Amerike.
"To find Bigfoot is to find the new vein of gold in north America," says Dr Jamie Lewis [Jamie Lewis]
Ekspedicije kombinuju modernu tehnologiju i tradicionalne metode: dronovi, infracrvene kamere, audio‑rekorderi, materijali za odlivenje otisaka i, ponekad, sopstveni DNA setovi za testiranje pronađenih uzoraka dlake. Neki tragači pokušavaju da imitiraju navodne "pozive" Bigfoota — zavijanja ili udaranja o drveće — verujući da stvorenje komunicira na takav način.
Demografija i motivacija
Lewis opisuje većinu ozbiljnih tragača kao sredovečne muškarce, često bivše vojnike, iz ruralnih sredina i plavih ogrtača — zajednicu sa izraženom "muževnom" energijom i mentalitetom "istraživanja granice". Mnogi su u potrazi zbog detinjskih susreta ili jer su ih u to uveli prijatelji ili članovi porodice.
There are several communities of Bigfooters across north America, as well as some in Australia and even the UK [Getty Images]
"Bigfoot postoji — bar kao poznati objekat oko kojeg ljudi oblikuju svoje živote," kaže dr Jamie Lewis. "Njihova posvećenost je stvarna i teško je to zanemariti."
Verovanja, dokazi i skeptici
Lewis razlikuje dve glavne grupe vernika: "Apersi" (Apersi) koji smatraju da je Bigfoot neotkriveni primat, i "Vuu‑Vuu" koji ga vide kao međudimenzionalno biće ili neku vrstu vanzemaljca. Studija se fokusirala prvenstveno na Aperske pristalice — one koji nisu protiv nauke, ali su protiv elitizma i establišmenta.
Bigfooteri navode razne vrste dokaza: oblike i senke zabeležene na stazama ili infracrvenim kamerama, neobični zvukovi, svedočenja i ponekad uzorci dlake ili izmeta koje testiraju. Bartlett priznaje da postoji i mnoštvo objašnjenja — od pogrešnih identifikacija (medved, los) do namerno lažiranih otisaka i snimaka.
Bigfoot festivals are a common occurrence in America, with Running Springs in California celebrating its first annual festival in 2025 [Anjali Sharif-Paul, The Sun/SCNG via Getty Images]
Primer: Iskustvo Glena Adkinsa
Glenn Adkins (59) iz Ohaja traga za Bigfootom više od 30 godina. Seća se susreta iz 1992. kada je, kako tvrdi, u kampu neposredno video stvorenje visoko oko 7–8 stopa (2,1–2,4 m). Iako je susret trajao kratko, opisuje ga kao impresivan i neobjašnjiv. Kroz godine je, kaže, uočio neobične tragove, izmete i oštećenja na životinjama koja smatra dokazima ekstremne snage.
Šira perspektiva i naučni kontekst
Sir David Attenborough u dokumentarcu pominje gigantopiteka (Gigantopithecus) — veoma velikog prasveta koji je živeo u Aziji pre stotinama hiljada do nekoliko miliona godina i koji se koristi kao primer da su u prošlosti postojale ogromne majmunske vrste. To ne predstavlja direktan dokaz za Bigfoota, ali pokazuje da ideja o velikim, do sada nepoznatim vrstama nije potpuno bez osnova u paleontologiji.
Andy Bartlett says he and Jamie wanted to take Bigfoot researchers seriously "on their own terms, without saying we agree with it" [Andrew Bartlett]
Organizacije poput Bigfoot Field Research Organization (BFRO) beleže više od 5.000 izveštaja o viđenjima; država Vašington u SAD navodno ima oko 730 prijavljenih slučajeva. Ipak, Bartlett naglašava da su mnogi u zajednici svesni lažnih izveštaja i lažiranih dokaza — problem pogoršava internet, gde neki traže "brzu slavu" fabricirajući materijal.
Zaključak
Studija Lewisa i Bartlett-a ne dokazuje postojanje Bigfoota, ali osvetljava zašto fenomen opstaje: radi se o zajednici posvećenih ljudi koja kombinuje istraživački entuzijazam, tehnologiju i lična iskustva. Mnogi od njih žele naučno priznanje svojih dokaza, a rasprava ostaje otvorena između skeptika i onih koji veruju da postoji neobjašnjiv ostatak koji vredi istražiti.
Pomozite nam da budemo bolji.
