UN Savet Bezbednosti je odložio glasanje o nacrtu rezolucije koji bi dozvolio državama da upotrebe 'odbrambena' sredstva za zaštitu plovidbe kroz tjesnac Hormuz. Nacrt, koji je podneo Bahrein i podržavaju ga SAD, predviđa delovanje pojedinačno ili kroz multinacionalne pomorske partnerstva i trajao bi najmanje šest meseci. Međutim, izmena teksta koja izbegava pozivanje na Poglavlje VII još uvek ne garantuje podršku Rusije i Kine, čiji veto može blokirati odluku.
Kriza u Hormuzu: UN Savet Odložio Glasanje o Dozvoli Upotrebe 'Odbrambene' Sile
Commercial shipping traffic in the Strait of Hormuz has slowed to a trickle since Iran effectively blocked the critical waterway shortly after the start of the Middle East war (JULIEN DE ROSA)(JULIEN DE ROSA/AFP/AFP)
UN Savet Bezbednosti odložio je glasanje koje je bilo zakazano za petak o nacrtu rezolucije koja bi dozvolila upotrebu 'odbrambenih' sredstava za zaštitu pomorskog saobraćaja u tjesnacu Hormuz, navodi se u zvaničnom programu UN.
Petnaestočlano telo je trebalo da glasa o nacrtu koji je podneo Bahrein, ali je raspored promenjen u poslednjem trenutku. Diplomatski izvori navode da je razlog službeni praznik — Veliki petak — iako je taj datum bio poznat već pri prvobitnom najavljivanju glasanja. Novi datum još nije određen.
O čemu je rezolucija
Nacrt rezolucije, u svojoj šestoj verziji kako je preneo AFP, daje državama članicama mogućnost da, pojedinačno ili kroz 'dobrovoljna multinacionalna pomorska partnerstva', upotrebe 'sva odbrambena sredstva neophodna i u saglasnosti s okolnostima' za obezbeđivanje prolaza i odvraćanje pokušaja zatvaranja ili ometanja međunarodne plovidbe kroz tjesnac Hormuz. Predložena mera bi važila najmanje šest meseci.
Političke tenzije i regionalni kontekst
Iran je, kako se navodi, uveo ograničenja u saobraćaju kroz ovaj ključni plovni put u odgovoru na američko-izraelske udare koji su podstakli sukob na Bliskom istoku. Bahreinski ambasador pri UN Jamal Alrowaiei upozorio je da 'ne možemo prihvatiti ekonomski terorizam koji utiče na naš region i ceo svet'.
Donald Trump je u jednom od izjava rekao da zemlje pogođene nestašicom goriva treba 'da odu i nabave sopstvenu naftu' u Hormuzu, dodajući da američke snage neće intervenisati za te zemlje.
Reakcije velikih sila
Tekst je prepravljen kako bi umanjio zabrinutost država poput Francuske — izmenama se izbegava eksplicitno pozivanje na Poglavlje VII Povelje UN, koje omogućava odobrenje upotrebe oružane sile. Francuski ambasador Jerome Bonnafont rekao je da je 'na Savetu da brzo osmisli neophodan odbrambeni odgovor', dok je predsednik Emmanuel Macron ocenio da je vojna operacija za „oslobađanje“ plovnog puta nerealisatična.
Međutim, ostaje neizvesno da li će Rusija i Kina, koje raspolažu pravom veta, podržati rezoluciju. Kineski ambasador Fu Cong upozorio je da bi ovakvo ovlašćenje bilo 'legitimizacija nezakonite i neselektivne upotrebe sile' i moglo dovesti do eskalacije, dok je Rusija kritikovala usmerene ili jednostrane mere protiv Irana.
Analitičar Daniel Forti iz International Crisis Group ocenjuje da tekst 'ima male šanse' da prođe Savet Bezbednosti dok ne uključi i napore ka trajnom političkom rešenju sukoba.
Globalne posledice
Otprilike jedna petina svetske nafte i ukapljenog prirodnog gasa prolazi kroz tjesnac Hormuz. Njegovo delimično ili potpuno zatvaranje već utiče na globalne zalihe nafte, LNG i đubriva, podižući cene energije i stvarajući dodatne pritiske na svetsku ekonomiju.
Mandati Saveta Bezbednosti koji odobravaju upotrebu sile su relativno retki — primeri uključuju rezoluciju iz 1990. tokom Zalivskog rata i rezolucije iz 2011. koje su otvorile put za intervenciju u Libiji.
Stanje je i dalje neizvesno: glasanje je odloženo, alternative za deblokadu moreuza ostaju političke i diplomatske, a mogućnost veta velikih sila značajno utiče na ishod predloga.
Pomozite nam da budemo bolji.
