Iran Gađa Ciljeve Po Bliskom Istoku, SAD I Izrael Uzvraćaju — Rat Ulazi U Petu Nedelju

DUBAI — Iran je u petak izveo napade na mete širom Bliskog istoka, izazvavši više požara u kuvajtskoj rafineriji Mina al-Ahmadi, dok su američki i izraelski vazdušni udari pogodili ciljeve u Iranu. Rat, koji je trajao više od četiri nedelje, ušao je u petu nedelju bez znaka smirivanja, a Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija priprema sednicu zbog iranskog nadzora nad Tjesnacem Hormuz.

Novi udari i šteta u zalivskim državama. Rafinerija Mina al-Ahmadi u Kuvajtu bila je mete ranog udara dronovima; državna kompanija Kuwait Petroleum Corp. saopštila je da vatrogasci pokušavaju da obuzdaju nekoliko požara. Sirene su se oglasile i u Bahreinu, Saudijska Arabija je saopštila da je oborila nekoliko iranskih dronova, dok su u Ujedinjenim Arapskim Emiratima aktivirane protivvazdušne odbrane. Izrael je prijavio dolazeće projektile.

A boy who fled with his family following Israeli strikes in southern Lebanon sits inside the van they are using as shelter in Sidon, Lebanon, Thursday, April 2, 2026. (AP Photo/Emilio Morenatti)(ASSOCIATED PRESS)

Aktivisti su prijavili udare oko Teherana i centralnog grada Isfahana, ali iz nezavisnih izvora odmah nije bilo jasno šta je tačno pogođeno.

Uticaj na energiju i svetske cene

Iranski napadi na energetsku infrastrukturu i kontrola nad Tjesnacem Hormuz — kroz koji u mirnim uslovima prolazi oko petina globalnog izvoza nafte i gasa — podstakli su rast cena nafte i stvorili dodatni pritisak na globalne ekonomije. Spot cena Brent sirove nafte iznosila je oko 109 dolara po barelu, što je više za preko 50% u odnosu na 28. februar, kada su započeti veliki vazdušni udari na Iran.

FILE - This image released by Bahrain's Interior Ministry shows firefighters extinguishing flames after an Iranian projectile struck an industrial area in Ma'ameer, Bahrain, March 9, 2026. (Bahrain Interior Ministry via AP, File)(ASSOCIATED PRESS)

Diplomatija, bezbednost brodskog saobraćaja i moguće vojne opcije

Savet bezbednosti UN očekivano će u subotu glasati o predlogu Bahreina koji bi omogućio odbrambene mere za bezbedan prolaz brodova kroz Tjesnac Hormuz. Početni nacrt predviđao je dozvolu za korišćenje "svih neophodnih sredstava" za obezbeđenje saobraćaja, ali su se Rusija, Kina i Francuska usprotivile odobravanju upotrebe sile.

Francuski predsednik Emmanuel Macron upozorio je da bi vojne operacije protiv iranskih obalskih pretnji trajale dugo i da bi bezbedan prolaz kroz tjesnac mogla obezbediti samo koordinacija sa Iranom i diplomatski pregovori koji bi pratili eventualno primirje.

Hiljade američkih marinaca i padobranaca raspoređene su u regionu. Analitičari upozoravaju da bi kopnene operacije, poput zauzimanja iranskog ostrva Kharg ili drugih terminala, nosile velike rizike. Bivši direktor CIA Bill Burns ukazao je i na alternativu u kojoj bi druge sile morale preuzeti odgovornost za bezbednost prolaza kroz tjesnac.

Israeli security forces and rescue teams inspect a site struck by an Iranian missile in Petah Tikva, Israel,Thursday, April 2, 2026. (AP Photo/Ohad Zwigenberg)(ASSOCIATED PRESS)

Žrtve i posledice

Prema dostupnim izveštajima, rat je odneo veliki broj života: više od 1.900 mrtvih u Iranu, oko 19 u Izraelu, preko 1.300 u Libanu i više od milion raseljenih u toj zemlji, dok su deseci civila stradali u zalivskim državama i na Zapadnoj obali. Među stradalima su i američki vojnici — izveštaji navode 13 poginulih pripadnika SAD. U Libanu su, uz veliki broj civilnih žrtava, poginula i desetina izraelskih vojnika.

Situacija ostaje izuzetno napeta i dinamična, sa velikim posledicama po regionalnu stabilnost, energetska tržišta i humanitarnu situaciju u pogođenim zemljama.

Izveštavanje AP-a. Doprineli su Sylvie Corbet u Parizu, Tong-hyung Kim u Seulu i Edith M. Lederer u Ujedinjenim nacijama.