Donja vilica vrste Masripithecus moghraensis, stara oko 18 miliona godina i pronađena u Wadi Moghra (severni Egipat), mogla bi da preoblikuje shvatanje porekla modernih hominoida. Morfologija zuba i vilice upućuje na ishranu tvrdim plodovima, dok filogenetske analize smeštaju vrstu vrlo blizu crown hominoida — moguće kao poslednjeg stem hominoida pre pojave modernih linija. Potvrda zahteva dodatne fosile iz severne Afrike i okolnih regiona.
Moguće Otkriven Poslednji Zajednički Prezak Ljudi i Majmuna: Vilica Stara 18 Miliona Godina
Are we closer to finding our last common ancestor?Jose A. Bernat Bacete - Getty Images
Nova analiza fosila donje vilice vrste Masripithecus moghraensis, pronađene u Wadi Moghra na severu Egipta, mogla bi da promeni dosadašnje razumevanje porekla modernih hominoida — grupe koja obuhvata ljude, njihove pretke i velike majmune.
Šta je pronađeno
Radi se o dobro očuvanoj donjoj vilici stara oko 18 miliona godina. Iako je to za sada jedini deo vrste koji je otkriven, kombinacija morfoloških osobina u vilici nije viđena kod drugih poznatih miocenskih majmuna.
„Masripithecus [je] bliži crown hominoidima nego istovremeni fosilni majmuni iz Istočne Afrike, čime popunjava filogenetski i biogeografski vakuum u evoluciji stem hominoida“, navodi paleontolog Shorouq Al-Ashqar (Mansoura University) u studiji objavljenoj u časopisu Science.
Karakteristike i ishrana
Vilica je masivna; očnjaci i premolari su iznadprosečno veliki, dok su molari zaobljeni i imaju izrazito teksturiranu površinu za mlevenje. Ove osobine upućuju na ishranu koja je uključivala tvrdo voće, orašaste plodove i semenke — namirnice koje zahtevaju snažno žvakanje i obradu.
Zašto je ovo važno
Filogenetske analize stavljaju Masripithecus vrlo blizu crown hominoida (modernih hominoida), pa istraživači sugerišu da bi mogao predstavljati jedan od poslednjih "stem" hominoida — vrstu koja je neposredno prethodila pojavi savremenih hominoida. Ako se potvrdi, to bi pomerilo fokus potrage za poreklom crown hominoida izvan isključive oblasti Istočne Afrike i otvorilo mogućnost da su ključni događaji u evoluciji hominoida dogodili u severoistočnoj Afro-Arabiji ili čak u regionu Levanta i istočnog Mediterana.
Nepotpuni zapis i dalja istraživanja
Iako su molekularne procene ranije ukazivale da su se hominidi i hylobatidi razdvojili pre otprilike 16 miliona godina, nije bilo jasno gde se ta divergencija dogodila. Budući da su ostali stem hominoidi postojali i nakon razdvajanja, razlikovanje stem i crown linija u fosilnom zapisu ostaje izazov. Potvrda hipoteze o severoistočnoafričkom poreklu zahteva pronalazak dodatnih fosila sličnih Masripithecusu, naročito u severnoj Africi i susednim regionima.
Zaključak: Vilica iz Wadi Moghre predstavlja važan trag koji može promeniti kartu ranog razvoja hominoida. Ipak, potrebni su novi nalazi da bi se definitivno utvrdilo mesto i vreme pojave modernih hominoida.
Pomozite nam da budemo bolji.
