Posada Artemis II povela je organ‑čipove napravljene od sopstvene koštane srži kako bi proučila uticaj dubokosvemirske radijacije. Čipovi, veličine USB stikova, omogućavaju direktnu uporednu analizu između astronauta i njihovih mikro‑organa. Kopije su poslate i na ISS radi poređenja sa niskom orbitom. Eksperiment može ubrzati razumevanje rizika i poboljšati pripremu budućih misija.
Artemis II: Astronauti Ponesli USB‑Veličine Organ‑Čipove Napravljene Od Njihove Koštane Srži
Josh Valcarcel / NASA
Pored modernih svemirskih odela i osvežavajućih smutija, posada NASA‑ine misije Artemis II nosi neobičan i potencijalno revolucionaran teret: žive mini‑organe — tzv. organ‑čipove — napravljene od koštane srži svakog člana posade.
Reid Wiseman, Victor Glover, Christina Koch i Jeremy Hansen na desetodnevnom letu obići će zadnju (tamnu) stranu Meseca i vratiti se na Zemlju, pri čemu će tokom misije biti dalje od naše planete nego svi ljudi pre njih. Prema izveštaju svemirske publikacije Supercluster, ovi čipovi su „potpuno funkcionalne“ mikro‑strukture koje simuliraju deo ljudskog tkiva — u ovom slučaju ćelije koštane srži.
Šta su organ‑čipovi i zašto se šalju u svemir?
Organ‑čipovi su miniatuirani biološki modeli koji u malom formatu oponašaju funkcije određenih ljudskih organa ili tkiva. Naučnici ih razvijaju od 2013. godine, ali je ovo prvi put da će astronauti putovati sa tačno uparеним čipovima napravljenim od njihovih sopstvenih ćelija.
Zašto baš koštana srž?
Koštana srž je posebno osetljiva na jonizujuću radijaciju, pa je izbor ovog tipa ćelija strateški: veća je verovatnoća da će se uočiti biološke promene izazvane dubokosvemirskom izloženošću. To može dati brže i osetljivije odgovore nego, na primer, koža ili manje radiosenzitivni uzorci.
„Ovo je prvi put da ćemo imati posadu sa njihovim uparеним organ‑čipovima,“ rekao je David Chou, glavni istraživač eksperimenta za Supercluster. "Imati ljude i njihove mikro‑organe na istom putovanju omogućava direktnu uporednu analizu."
Za komparativnu analizu, NASA je poslala kopije istih organ‑čipova i na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS). To će omogućiti naučnicima da uporede efekte dubokog svemira (koji uključuju jače solarne i kosmičke zračenje) sa onima u niskoj Zemljinoj orbiti tokom istog vremenskog perioda.
Iako su čipovi fizički mali — približne veličine USB memorijskog stik‑a — njihovi podaci mogu značajno proširiti razumevanje o tome kako ljudsko telo reaguje na izloženost radijaciji izvan zaštite Zemljine atmosfere. Prednost ovog pristupa je i što je relativno jeftin i bezbedan način za testiranje širokog spektra bioloških uzoraka bez izlaganja većeg broja ljudi riziku.
Šta možemo očekivati?
Ako se pokaže da organ‑čipovi uspešno beleže relevantne promene, takvi eksperimenti mogli bi ubrzati pripreme za dugotrajnije misije — npr. do Marsa — i pomoći u razvoju boljih zaštitnih mera za astronaute. Kako je istakao Chou, moguće je proizvesti stotine takvih čipova i poslati ih u svemir radi široke reprezentativnosti i ispitivanja različitih demografskih uzoraka.
Ovo je korak ka preciznijem, personalizovanom razumevanju uticaja svemirskog zračenja na ljudsko zdravlje — uz minimalan rizik po posadu.
Pomozite nam da budemo bolji.
