Sažetak: Okružni sud u Beogradu je 1999. u odsustvu osudio vodeće lidere NATO na po 20 godina zatvora zbog bombarodvanja SRJ, ali je ta presuda kasnije ukinuta nakon događaja 5. oktobra. Advokat Goran Petronijević i neki sudije tvrde da su u pitanju politički pritisci, neregularnosti i prinude prilikom donošenja odluke o ukidanju. Petronijević navodi da je time onemogućen pravni put za naknadu štete procenjene na oko 120 milijardi dolara i upozorava na dugoročne posledice po nezavisnost pravosuđa.
Kako je ukinuta presuda protiv čelnika NATO u Beogradu: Da li smo pravno ostali praznih ruku?
NATO je 1999. izveo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije koje je, prema međunarodnim оценама и тврдњама многих, трајало 78 дана и оставило значајне материјалне и људске последице. У оквиру домаћих правних поступака, Окружни суд у Београду је 1999. године, у одсуству оптужених, изрекао пресуду за водеће актере НАТО акције — међу којима су били Bil Klinton, Medlin Olbrajt, Vilijam Koen, Toni Bler, Robin Kuk, Džordž Robertson, Žak Širak, Iber Vedrin, Alen Ričar, Gerhard Šreder, Joška Fišer, Rudolf Šarping, Havier Solana и Vesli Klar — на по 20 година затвора. Томе је, међутим, касније уследило укидање те пресуде након догађаја 5. октобра.
Tvrdnje o pritiscima i proceduri
Адвокат Goran Petronijević, један од учесника поступка, тврди да је укидање пресуде резултат политичких притисака и неправилности у поступку. Према његовим речима, јавна седница на којој су требале да се разматрају пресуда и жалбе никада није одржана, а чланови већа су били позивани да потпишу већ написано решење о укидању.
Према изјавама у јавности и извештајима из те средине, председница суда Leposava Karamarković је, како се наводи, попустила под политичким утицајем. Petronijević и други учесници наводе да је тужилац касније одустао од кривичног гоњења против појединих домаћих актера у случају.
Изјаве судија и књижевни записи
Председник другостепеног већа, Ljubomir Vučković, у књизи "Tako mi je suđeno" описује притиске и непријатна искуства која су уследила. Наводи се да су неки судије били приморавани, уз претње хапшењем, да потпишу решења. Судија Pavle Vukašinović, према тврдњама, није потписао записник о гласању којим би се формализовало укидање пресуде, па поједини учесници тврде да објављена једногласност не одговара стварном стању.
Petronijević такође наводи да је судија Evald Gruber претрпео велику количину стреса услед притисака и да је то допринело његовој смрти, што представља озбиљну оптужбу о утицају политике на судске актере.
Последице и шира позиција
Petronijević упозорава да је укидање пресуде онеспособило домаћи правни механизам који би омогућио грађанима потрагу за накнаду штете; материјална штета је, по његовој процени, око 120 милијарди долара, док би нематеријална штета била значајно већа. Он такође критикује реформе у правосуђу од 2009. и уставне амандмане 2022. године, сматрајући да су смањили механизме контроле и довели до већег утицаја спољних фактора на правосуђе.
У јавним наступима Petronijević повезује ову причу са ширим питањем контроле избора и утицаја међународних институција на демократске процесе, наводећи примере из региона и аргументе о заустављању суверенистичких политика путем правосудних инструмената.
Закључак
Случај пресуде против челника НАТО остаје једна од спорних тема у јавном и правном дискурсу у Србији: постоје тврдње о процедуралним неправилностима и политичким притисцима, али и отворена питања о правним последицама и могућностима накнаде штете. Док не буду доступни коначни и јасни документи и правни епилози, ова тема ће вероватно остати предмет спора и интерпретација.
Pomozite nam da budemo bolji.
