Christina Koch i posada Artemis II suočavaju se sa specifičnim zdravstvenim rizicima u dubokom svemiru. Studije ukazuju na veći rizik žena od raka izazvanog zračenjem, mogućnost prerane menopauze i promene u kardiovaskularnom zdravlju. Misija uključuje eksperiment AVATAR i druge mere zaštite kako bi se pratili i ublažili efekti zračenja i mikrogravitacije. Iako žene u nekim segmentima pokazuju bolje rezultate (manje problema sa vidom), dugoročni rizici zahtevaju praćenje.
Zašto će boravak u dubokom svemiru biti zahtevniji za ženu-astronauta nego za muškarce
Christina Koch is one of four astronauts on Nasa’s Artemis II spaceflight - Steve Nesius/REUTERS
Prošlo je više od pola veka od poslednje posade koja je stigla do Meseca, a misija Artemis II sa članicom posade Christinom Koch podstiče nova pitanja o tome kako duboki svemir utiče na zdravlje žena. Iako su astronauti općenito fizički i zdravstveno dobro pripremljeni, istraživanja ukazuju na razlike u rizicima i simptomima između žena i muškaraca koje treba pažljivo pratiti.
A new image of the Earth taken from the Orion capsule
Glavni zdravstveni rizici za žene u dubokom svemiru
Naučne studije pokazuju da su žene pod većim rizikom od razvoja raka izazvanog zračenjem, pre svega raka dojke i jajnika. Procene sugerišu da žene-astronautkinje mogu imati oko 20% veći rizik od zračenjem izazvanog raka nego muškarci, zbog osetljivosti tkiva i hormonskih razlika.
The four Artemis II astronauts from left to right: Jeremy Hansen, Victor Glover, Reid Wiseman and Christina Koch - John Raoux/AP
Osim toga, kombinacija izloženosti kosmičkom zračenju i efekata mikrogravitacije može ubrzati prerani pad funkcije jajnika i dovesti do ranije menopauze, što ima posledice za dugoročno zdravlje kostiju i kardiovaskularni sistem. Neke procene čak govore o značajnom smanjenju jajničkog rezervata nakon dugih misija poput misije na Mars.
A new image of Earth shows the electrical lights of human activity
Fiziološki simptomi i razlike
Izveštaj NASA iz 2014. navodi da su žene nakon povratka sa dužih boravaka u svemiru sklonije nesvestici i vrtoglavici, verovatno zbog drugačijeg odgovora venskog sistema u nogama na promene krvnog pritiska. Žene takođe prijavljuju veći gubitak krvne plazme, ubrzan rad srca i veću učestalost urinarnih infekcija. Po dolasku u mikrogravitaciju, žene blago češće doživljavaju svemirsku mučninu.
Dr Irene Di Giulio (King’s College London): „Šira istraživanja ukazuju da ženske ćelije i tkiva mogu imati veću osetljivost na zračenje. Neka istraživanja pokazuju razlike u gubitku mišićne i koštane mase, ali na kratkim misijama one verovatno neće biti merljive.“
Rizik za srce i izloženost van magnetosfere
Do sada su sva opsežnija istraživanja na ljudima obuhvatala letove u nisku orbitu ili prema Međunarodnoj svemirskoj stanici. Pre Christiny Koch nijedna žena nije putovala van Zemljine magnetosfere, što znači da nema direktnih podataka o dugoročnim efektima dubokog svemira na ženske organizme.
Studija iz 2016. povezala je astronaute koji su leteli izvan magnetosfere sa višim rizikom od smrti usled kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa kolegama iz niske orbite, što se često pripisuje većoj izloženosti kosmičkom i solarnom zračenju.
Zaštita i naučna istraživanja u misiji Artemis II
Letelica Orion ima oklop i prostore za sklonište tokom solarnih oluja, a posada i kontrola na Zemlji stalno prate nivoe zračenja. Kao deo Artemis II, eksperiment AVATAR (A Virtual Astronaut Tissue Analog Response) koristi tehnologiju "organ-on-a-chip" kako bi proučio kako zračenje i mikrogravitacija utiču na matične ćelije koštane srži uzete od svakog člana posade.
Nicky Fox (NASA): „Sa čipovima tkiva usklađenim sa posadom moći ćemo da pratimo efekte mikrogravitacije i zračenja na ljudsko tkivo dok planiramo duže misije ka Mesecu i Marsu.“
Nešto bolji ishod u nekim oblastima
Postoje i pozitivne razlike: efekti mikrogravitacije koji pomeraju telesne tečnosti prema glavi utiču na vid (oticanje optičkog nerva i promenu oblika oka). Studije pokazuju da oko 82% muškaraca prijavljuje probleme sa vidom povezanih sa ovim efektom, u poređenju sa oko 62% žena. Takođe, žene generalno imaju jači imuni odgovor, što može biti zaštitno, ali i povećati rizik od autoimunih stanja.
Zaključak
Artemis II će doneti važne podatke o tome kako duboki svemir utiče na žensko zdravlje. Iako postoje specifični rizici koje treba pratiti — naročito vezano za zračenje, reproduktivno zdravlje i kardiovaskularne posledice — moderni instrumenti, zaštitne mere i biološki eksperimenti mogu pomoći da se ti rizici bolje razumeju i ublaže za buduće, duže misije.
Pomozite nam da budemo bolji.
