Iranska nuklearna elektrana Bushehr (1.000 MW), jedini operativni civilni nuklearni objekat u zemlji, pogođena je vazdušnim napadom koji iranski državni mediji pripisuju SAD i Izraelu; u incidentu je, prema izveštajima, poginuo jedan čuvar. Objekat je od početka rata bio meta više napada, a Rusija je započela evakuaciju 198 Rosatom radnika. Projekat, započet 1975. i prekinut revolucijom i ratom, kasnio je decenijama zbog tehničkih, finansijskih i političkih problema; Bushehr se smatra prvenstveno civilnim postrojenjem, ali izaziva regionalne zabrinutosti zbog seizmičke ranjivosti i nivoa obogaćivanja urana.
Bushehr: Iranska Nuklearna Elektrana Pod Napadom — Evakuacija Ruskih Tehničara
Bushehr nuclear station, pictured here on January 1, 2025, has been hit several times since the war began (-)(-/Satellite image ©2021 Maxar Technologies/AFP)
Iranska nuklearna elektrana Bushehr, jedini operativni civilni nuklearni objekat u Iranu, izgrađena uz pomoć Rusije i zvanično predana u septembru 2013. godine, ponovo se našla u centru međunarodne pažnje nakon vazdušnog napada koji su iranski državni mediji pripisali SAD i Izraelu.
Prema izveštajima iranskih vlasti, u napadu u subotu poginuo je jedan čuvar bezbednosti. Objekat sa reaktorom snage 1.000 megavata već je bio meta četiri prethodna napada od početka rata 28. februara, a istog dana Rusija je započela evakuaciju svojih 198 radnika iz kompanije Rosatom koji pomažu u njegovom radu.
Istorijski kontekst
Projekat je započet 1975. tokom vladavine Šaha, a prvobitno ga je vodio nemački Siemens. Radovi su prekinuti nakon Islamske revolucije 1979. i tokom rata Iran–Irak (1980–1988). Iran je krajem 1980-ih želeo da obnovi projekat radi diverzifikacije energetskih izvora, ali je Siemens pod pritiskom nemačke vlade odustao zbog zabrinutosti oko proliferacije.
Rusija je preuzela ugovor u januaru 1995. sa namerom da reaktor od 1.000 MW pusti u rad do 1999. godine. Tehnički problemi, finansijski sporovi — troškovi su procenjivani na više od milijardu dolara — i politički pritisci doveli su do višegodišnjeg kašnjenja pre konačnog puštanja u rad 2013.
Međunarodni pritisci i bezbednosne garancije
Vašington je vršio pritisak na Moskvu da ne dovrši projekat zbog straha da bi napredovanje iranskog civilnog nuklearnog programa moglo olakšati put ka vojnoj upotrebi. Rusija je dobila izuzeće uz dogovor da snabdeva gorivo za reaktor i potom ga vraća u Rusiju, kako bi se smanjio rizik od širenja nuklearnog materijala.
Civilna namena i aktuelne zabrinutosti
Za razliku od postrojenja za obogaćivanje urana u Natanzu ili planiranog reaktora teške vode u Araku, Bushehr se generalno ne smatra neposrednim rizikom za proliferaciju. Ipak, iranska postignuća u obogaćivanju urana — u nekim fazama do nivoa od oko 60% — izazivaju zabrinutost međunarodne zajednice jer su znatno iznad nivoa potrebnog za civilne primene.
Regionalne implikacije i seizmička ranjivost
Elektrana se nalazi na obali Persijskog zaliva i geografski je bliža arapskim prestonicama u Zalivu nego Teheranu (više od 750 km udaljenosti). Države Zaliva često ističu brige o pouzdanosti postrojenja i riziku od radioaktivnih curenja u slučaju ozbiljnog zemljotresa. U aprilu 2021. region je pogodio zemljotres magnitude 5,8; iranske vlasti su tada saopštile da nije zabeleženo oštećenje na postrojenju.
Napomena: Informacije o autorstvu udara potiču iz iranskih državnih izvora i nisu nezavisno potvrđene.
Pomozite nam da budemo bolji.
