Velika nedelja u Istočnom Jerusalimu ove godine protiče u tišini: radnje u Hrišćanskom kvartu su zatvorene, a mnoge javne verske manifestacije otkazane zbog izraelskih bezbednosnih mera. Latinski patrijarh i drugi crkveni zvaničnici su prvobitno onemogućeni da uđu u Crkvu Svetog Groba, što je izazvalo međunarodnu osudu. Lokalna zajednica, već oslabljena pandemijom i sukobima, suočava se sa kolapsom turizma i rastućim pritiskom na mlade da emigriraju. Crkveni lideri pozivaju na istrajnost i duhovni otpor.
Velika nedelja u tišini: Hrišćanski kvart Jerusalima pod izraelskim ograničenjima
Shuttered shops in the Jerusalem Old City’s Christian Quarter [Al Jazeera]
U okupiranom Istočnom Jerusalimu Velika nedelja protiče u tišini: ulice Hrišćanskog kvarta Starog grada skoro su puste, radnje zatvorene, a tradicionalne procesije i okupljanja izostaju zbog ograničenja koje su nametnule izraelske vlasti u uslovima pojačane bezbednosne tenzije.
Boulos, palestinski hrišćanin u svojim tridesetim koji je tražio da mu se ne objavljuje pravo ime, i dalje dolazi nekoliko puta nedeljno u svoju radnju za crkvenu odeću i verske predmete. Drži izlog poluzatvoren kako bi izbegao pažnju vlasti koje su naložile zatvaranje ovakvih prodavnica tokom aktuelne bezbednosne situacije i tenzija u regionu.
Poslovanje mu je bilo narušeno poslednjih šest godina — od pandemije COVID-19, preko serije sukoba, pa do novijih mere — a tek je nedavno počelo da se nazire blagi oporavak sa povratkom nekih međunarodnih hodočasnika posle primirja u Gazi. Sada, kako kaže, gotovo nema mušterija.
„Pre rata posao je bio loš, ali dovoljno za izdržavanje. Sada nema posla, nema para,“ rekao je Boulos, nakon što mu je prva mušterija tog dana kupila kilogram molitvenih sveća za 35 šekela (oko 11,20 USD).
Većina radnji u izraelskom Zapadnom Jerusalimu ostala je otvorena delom zbog blizine skloništa za civile, dok u Palestinskom Starom gradu, gde takvih skloništa skoro da nema, lokalne radnje uglavnom moraju da budu zatvorene. Hrišćanski kvart, koji u velikoj meri zavisi od turizma, oseća to najviše.
Brat Daoud Kassabry, direktor škole College des Freres u Hrišćanskom kvartu, opisuje ovaj period kao najteži u svom sećanju: nastava nije održavana više od mesec dana, a tradicionalne manifestacije — poput procesije na Cveti i obreda Svetog Vatre — otkazane su ili ograničene.
Bishop Emeritus Munib Younan says he has been spat at “many times” by Jewish yeshiva students in the Old City without any legal repercussions [Al Jazeera]
Izraelske vlasti su prvobitno onemogućile ulazak u Crkvu Svetog Groba latinskom patrijarhu Jerusalima, kardinalu Pierbattisti Pizzaballi, i drugim visokim crkvenim zvaničnicima, što je izazvalo međunarodnu kritiku. Nakon pritiska iz Italije, Francuske i SAD, premijer Benjamin Netanyahu je izjavio da su mere bile uvedene iz razloga bezbednosti, pozivajući se na nedostatak skloništa u neposrednoj blizini crkve, ali je potom dozvolio obrede tokom Velike nedelje — uz ograničen pristup javnosti.
Mnogi lokalni hrišćani vide ove poteze kao deo šireg problema: ograničenja pristupa svetim mestima i atmosferu nesigurnosti koju, kako tvrde, trpe pod izraelskom kontrolom. Biskup u miru Munib Younan i drugi crkveni predstavnici izneti su svedočenja o verbalnim i fizičkim incidentima u Starom gradu, dok su neki vernici primorani da na mise idu van Jerusalima, u Vitlejem ili obližnja sela.
Paralelno, muslimanski vernici su od 28. februara delimično isključeni iz pristupa kompleksu Al-Akse, a tokom Bajrama su zabeleženi sukobi sa policijom i nasilno rasturanje okupljanja izvan zidina Starog grada. Lokalni stanovnici ukazuju na razliku u tretmanu verskih zajednica i na selektivnu primenu mera.
Otkažene procesije i ograničenja javnih obreda dodatno ugrožavaju prisustvo palestinskih hrišćana u Jerusalimu — zajednice koja je već spala na manje od 2% ukupnog stanovništva Izraela i okupiranih teritorija. Mnogi mladi razmišljaju o emigraciji zbog nedostatka posla i perspektive.
„Mnogi mladi me pitaju: ‘Možeš li da mi pomogneš da dobijem vizu za SAD, Kanadu ili Australiju?’ Ne krivim ih, ali to je loše za našu budućnost,“ rekao je biskup Younan.
U svojim propovedima lokalni sveštenici podsećaju vernike na poruku istrajnosti. Otac Faris Abedrabbo poručuje da istrajnost nije pasivno podnošenje, već „aktivni duhovni otpor“ — ostati ukorenjen u dobru, odbaciti mržnju i nastaviti birati život, čak i u uslovima privremenih zabrana i ekonomskog pritiska.
Zaključak: Tiha Velika nedelja u Hrišćanskom kvartu Jerusalima oslikava širi problem sigurnosnih mera, pada turizma i demografskog slabljenja palestinskih hrišćanskih zajednica, dok zvaničnici i vernici nastoje da očuvaju verske obrede i zajednički život u vrlo izazovnim okolnostima.
Pomozite nam da budemo bolji.
