Predlog srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović da se "Muslimanska braća" proglase terorističkom organizacijom nije uvršten na dnevni red nakon što su Denis Bećirović i Željko Komšić glasali protiv. Predlog će, kako je najavljeno, biti ponovo delegiran, što je pokrenulo novu javnu raspravu o istorijskim vezama pokreta i njihovom uticaju u BiH. Tekst daje kratak istorijski pregled pokreta, navode o vezama s akterima u BiH i različite političke ocene koje prate ovu inicijativu.
RT Balkan: Ko Su "Muslimanska Braća" i Zašto Predlog Za Njihovo Proglašenje Terorističkom Organizacijom Nije Ušao Na Dnevni Red
Getty © Maher Attar/Sygma via Getty Images
Predlog srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović za pokretanje postupka kojim bi se "Muslimanska braća" proglasila terorističkom organizacijom nije uvršten na dnevni red sednice Predsedništva BiH, nakon što su bošnjački i hrvatski član glasali protiv. Odluka je ponovo otvorila javnu i političku debatu o prisustvu i uticaju pokreta u Bosni i Hercegovini.
Šta se desilo u Predsedništvu
Denis Bećirović i Željko Komšić glasali su protiv uvrštavanja predloga na dnevni red, zbog čega inicijativa nije dobila potreban broj glasova. Cvijanović je poručila da će ponovo delegirati predlog za narednu sednicu. "Da biste stavili nešto na dnevni red mora da ima dovoljan broj glasova. Druga dva člana nisu bila za to... Svakako ću to delegirati za narednu sednicu", izjavila je Cvijanović u Banjaluci.
Reakcije domaćih i međunarodnih aktera
Milorad Dodik je ranije pozvao Predsedništvo da zauzme stav prema "Muslimanskoj braći". Rod Blagojević, navodno bivši saradnik američke administracije, izjavio je da bi eventualna istraga SAD mogla otkriti dokaze o vezama nekih pojedinaca u BiH sa pokretom, pritom podsećajući da su ogranci u Egiptu, Libanu i Jordanu u nekim periodima bili označavani ili tretirani kao problematične od strane Vašingtona.
Mišljenje eksperata: Pukovnik u penziji Ilija Kajtez ocenjuje da inicijativa jača međunarodnu poziciju Republike Srpske i da iza pokreta stoje i geopolitički interesi, uključujući i uticaj Turske, kako navodi sagovornik RT Balkana.
Istorijski kontekst pokreta "Muslimanska braća"
Pokret "Muslimanska braća" osnovao je Hasan el-Bana u Egiptu 1928. godine. Smatra se jednim od najuticajnijih modernih islamskih pokreta, sa ciljem povratka muslimana islamskim vrednostima i idejom uspostavljanja društvenih i političkih sistema zasnovanih na islamskim principima. El-Bana je ubijen 1949. godine, a teorijsko-politički okvir pokreta kasnije je razvijao Said Kutb, čije su ideje doprle i do radikalnijih krugova.
Tokom istorije, delovanje pokreta u Egiptu praćeno je periodima zabrana i sukoba s vlastima, pokušajima atentata i oscilacijama između političkog aktivizma i militantnijih formi delovanja. U regionu, članovi povezivani s pokretom učestvovali su u političkim procesima (npr. ulazak u egipatski parlament 2005) i događajima vezanim za Arapsko proleće (2011), kada je Muhamed Mursi na kratko postao predsednik Egipta pre nego što je smenjen 2013. godine.
Navodi o vezama sa BiH
U tekstu se navodi da su veze pokreta i uticaji u BiH prisutni decenijama: od spominjanja angažmana povezanog s formiranjem Handžar-divizije tokom Drugog svetskog rata (što su pojedini izvori interpretirali na različite načine), preko kontakata pojedinih istaknutih lica tokom 1960-ih i 1970-ih, do uticaja tokom formiranja Stranke demokratske akcije (SDA) početkom 1990-ih.
El Fatih Hasanein se pominje kao ličnost koja je posetila Sarajevo i stupila u kontakte sa Alijom Izetbegovićem, dok studije koje citira Centar za društveno-politička istraživanja Republike Srpske tvrde da je postojao uticaj i saradnja u oblasti prevođenja i širenja islamske literature. Izetbegović je potom, kako se navodi u nekim izvorima, uz podršku kontakata iz inostranstva, učestvovao u formiranju SDA 1990. godine.
Kontroverze i oprez u interpretacijama
Važno je istaći da su mnogi od navoda o istorijskim vezama i uticajima predmet interpretacija i političkih narativa. Neki izvori i studije naglašavaju povezanost, dok drugi ukazuju na selektivno tumačenje činjenica u svrhu političkog diskursa. Pravna klasifikacija bilo koje organizacije kao terorističke zahteva jasne dokaze i ispunjavanje zakonskih procedura na domaćem i međunarodnom nivou.
Zaključak: Predlog za uvrštavanje "Muslimanske braće" na listu terorističkih organizacija u BiH ostaje otvoreno pitanje koje će verovatno biti ponovno razmatrano u političkoj areni. Debata kombinuje istorijske tvrdnje, geopolitičke optike i domaće političke interese, pa će konačan ishod zavisiti od daljih inicijativa, dokaza i političke dinamike u Predsedništvu BiH i šire.
Pomozite nam da budemo bolji.
