Studija NUS-a na miševima pokazuje da sedmodnevni unos kofeina može zaštititi i delimično vratiti sinaptičku plastičnost i socijalno pamćenje nakon pet sati uskraćivanja sna. Efekat je primetan u CA2 delu hipokampusa, koji povezuje ciklus sna i funkcije memorije. Nalazi su obećavajući, ali su izvedeni na životinjskom modelu i ne mogu se direktno primeniti na ljude bez daljih istraživanja.
Niste Spavali? Kofein Može Pomoći Povratku Pamćenja, Pokazuju Istraživanja Na Miševima
Credit: Olena Malik / Getty Images
Kafa i drugi napici koji sadrže kofein često se povezuju sa budnošću i boljim raspoloženjem — nove studije ukazuju da kofein možda ima i specifičnu ulogu u očuvanju pamćenja nakon kraćih perioda nedostatka sna. Istraživači sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru (NUS) otkrili su da kofein može zaštititi, pa čak i delimično povratiti, funkciju određenih memorijskih krugova kod laboratorijskih miševa.
Šta su naučnici radili? Studija objavljena u Neuropsychopharmacology pratila je efekat sedmodnevnog unosa kofeina u vodi za piće kod miševa, nakon čega je životinjama izazvano pet sati uskraćivanja sna. Istraživači su merenjem sinaptičke plastičnosti procenjivali koliko dobro nervne ćelije u hipokampusu, tačnije u CA2 regionu, međusobno komuniciraju — ključni proces za formiranje i očuvanje socijalne memorije.
Rezultati su pokazali da nedostatak sna slabi sinaptičku komunikaciju u CA2 i dovodi do oštećenja u socijalnom prepoznavanju. Kada su miševi prethodno primali kofein, ta slabljenja su se pokrala: sinaptička plastičnost se oporavila, a ponašanja povezana sa socijalnim pamćenjem su se vratila na nivo pre uskraćivanja sna. Miševi koji nisu bili uskraćeni za san, a primali su kofein, nisu pokazali znake prekomerne stimulacije u eksperimentu.
„Nedostatak sna vas ne samo čini umornim. Selektivno remeti važne memorijske kružne puteve,“ rekao je prvi autor dr Lik-Wei Wong. „Otkrili smo da kofein može da preokrene ta oštećenja na molekularnom i bihevioralnom nivou.“
Ograničenja i oprez: važno je naglasiti da su ovo rezultati životinjskog modela — eksperimenti su sprovedeni na miševima (u studiji su korišćeni mužjaci). Direktno prenošenje nalaza na ljude zahteva dodatna istraživanja, drugačije protokole doziranja i procenu bezbednosti. Takođe, dugotrajna ili prekomerna upotreba kofeina može imati nuspojave (anksioznost, poremećaj sna, kardiovaskularni efekti) koje treba razmotriti pre bilo kakvih praktičnih preporuka.
Zašto je ovo važno? Studija ističe CA2 region hipokampusa kao potencijalno „čvorište“ koje povezuje regulaciju sna i socijalno pamćenje, što otvara nove pravce za istraživanja u neurobiologiji memorije i mogućim terapijama za kognitivne disfunkcije izazvane nedostatkom sna.
Zaključak: Nalazi su ohrabrujući, ali preliminarni. Kofein može imati zaštitni efekat na određene memorijske funkcije nakon kratkoročnog uskraćivanja sna kod miševa, ali su potrebne dodatne studije na ljudima pre nego što možemo izvesti praktične preporuke.
Studija: National University of Singapore (NUS). Objavljeno u Neuropsychopharmacology (februar). Autori: Sreedharan Sajikumar i Lik-Wei Wong i saradnici.
Pomozite nam da budemo bolji.
