Sažetak: Visoki iranski savetnik upozorio je da bi saveznici Teherana mogli da zatvore Bab al‑Mandeb, strateški prolaz koji povezuje Crveno more i Zaliv Aden. Istovremeno ograničenja u Sundu Hormuz mogla bi dovesti do značajnog poremećaja snabdevanja energentima — u najgorem scenariju blokada oba pravca mogla bi uticati na četvrtinu globalne ponude nafte i gasa. Posledice bi se osetile kroz rast cena, prekide u lancima snabdevanja i potencijalnu vojnu eskalaciju.
Iran Preti Zatvaranjem Bab al‑Mandeba — Kako Bi To Uticalo Na Svetsku Trgovinu?
INTERACTIVE - Bab al-Mandeb strait red sea map route shipping map-1774773769
Visoki savetnik vrhovnog vođe Irana upozorio je da bi iranski saveznici mogli da zatvore ključni pomorski prolaz Bab al‑Mandeb, na sličan način na koji je Teheran u praksi ograničio promet kroz Sund Hormuz. Takve pretnje pojačavaju zabrinutost da bi poremećaj u ovom uskom tjesnacu mogao izazvati ozbiljne posledice po globalne energetske tokove i trgovinske lance.
Šta je Bab al‑Mandeb i zašto je važan?
Bab al‑Mandeb povezuje Crveno more i Zaliv Aden i predstavlja jedan od najvažnijih svetskih pomorskih prolaza. Najuži deo prolaza širok je oko 29 km, sa ograničenim kanalima za dolazne i odlazne brodove, što ga čini osetljivim na namerne zastoje i napade. Procene ukazuju da kroz ovaj prolaz prolazi oko 10% globalne pomorske trgovine, uključujući značajan deo kontejnerskog saobraćaja između Azije i Evrope.
Ko je zapretio i u kom kontekstu?
Ali Akbar Velayati, bivši iranski ministar spoljnih poslova i uticajni savetnik, na platformi X je poručio da "jedinstveno komandovanje Ose Otpora posmatra Bab al‑Mandeb na isti način kao i Hormuz". Iranska državna Press TV je prenela njegovu izjavu, koju treba posmatrati u kontekstu eskalacije tenzija između SAD i Irana.
"Ako Bela kuća ponovi svoje greške, brzo će shvatiti da se globalni tokovi energije i trgovine mogu poremetiti jednim potezom." — Ali Akbar Velayati
Veza sa Sundom Hormuz
Sund Hormuz je tradicionalno predstavljao glavni morski prolaz za izvoz nafte i gasa iz Zaliva; u mirnodopskim uslovima procenjuje se da kroz njega prolazi i do oko 20% svetskog izvoza nafte i LNG. U 2024. godini kroz Hormuz je, prema dostupnim izvorima, prošlo oko 4,1 milijardi barela sirove nafte i prerađenih naftnih proizvoda — što su rangovi koji se u nekim izveštajima navode kao oko 5% globalne pomorske razmene nafte. Zatvaranje oba prolaza istovremeno bi bilo posebno teško za snabdevanje energentima.
Potencijalni efekti na snabdevanje i ekonomiju
Ako bi Bab al‑Mandeb bio zatvoren dok je Hormuz delimično ili potpuno ograničen, kombinovani efekti mogli bi blokirati značajan deo svetske ponude nafte i gasa — u izveštajima se pominje brojka do oko 25% globalne proizvodnje u određenim scenarijima. Posledice bi se manifestovale u obliku rasta cena energenata, prekida lanaca snabdevanja, usporavanja industrijske proizvodnje i povećanih troškova transporta, što bi se osetilo u domaćinstvima, fabrikama i na benzinskim pumpama širom sveta.
A Yemeni soldier stands guards in front of a commercial ship, ‘Al-Nuba’, which is docked for maintenance, on the coast near the strategic Bab el-Mandeb Strait, Yemen,on April 5, 2026 [File: Abdulnasser Alseddik/AP]
Regionalne promene i alternative
Saudijska Arabija i druge zalivske države pojačale su korišćenje crvenomorskih ruta i unutrašnjih cevovoda da bi zaobišle Hormuz. Primer je East‑West (Trans‑Arabian) pipeline koji povezuje oblast Abqaiq sa lukom Yanbu na Crvenom moru. Prema podacima energetskih firmi, protok kroz taj pravac je u određenim momentima značajno porastao kako bi kompenzovao smanjeni prolaz kroz Hormuz.
Uloga Huta i prethodni prekidi
Jemenski pobunjenici Huti, koje Iran podržava i koji su deo takozvane "Ose Otpora", već su u nekoliko navrata blokirali ili napadali brodove u regionu tokom poslednjih sukoba, uključujući ograničavanja prometa kroz Bab al‑Mandeb. U situacijama povećanog rizika osiguravajuće kuće smanjuju pokriće ili povlače polise, što dodatno ometa pomorski saobraćaj. U maju 2025. godine postignuto je primirje posredstvom SAD, nakon čega je prolaz nakratko otvoren.
Mišljenja stručnjaka
Nabeel Khoury, bivši američki diplomata, ocenjuje da dosadašnje huti akcije predstavljaju pretežno simboličko učešće, ali ističe da je blokada Bab al‑Mandeba "oružje" koje bi moglo za kratko vreme zaustaviti komercijalni saobraćaj kroz Crveno more i izazvati brzu vojnu reakciju.
Elisabeth Kendall, stručnjakinja za Bliski istok, upozorava na "noćnu moru" u kojoj bi istovremene restrikcije na Hormuzu i Bab al‑Mandebu ozbiljno poremetile trgovinu prema Evropi i globalne lance snabdevanja.
Mogući scenariji
Najverovatniji kratkoročni efekti uključuju skok cena nafte, preusmeravanje brodova duž dužih ruta, rast troškova osiguranja i poremećaje u isporukama kontejnerske robe. Duže zatvaranje moglo bi izazvati dublje ekonomske posledice i povećati rizik vojne eskalacije u regionu.
Zaključak: Pretnje zatvaranja Bab al‑Mandeba su ozbiljne i realne u kontekstu trenutnih regionalnih tenzija. Čak i privremeni prekidi mogu imati dalekosežne posledice po globalnu trgovinu i energetsko tržište, pa zato međunarodni akteri prate situaciju i pokušavaju da umanje rizike kroz diplomatiju, pomorsku zaštitu i alternativne logističke rute.
Pomozite nam da budemo bolji.
