Artemis II je oborio rekord udaljenosti od Zemlje u 13:57 ET, dok je posada prolazila pored Meseca i postala najudaljenija u istoriji. Četiri astronauta su tokom šestčasovnog preleta beležila naučna zapažanja dalje strane Meseca i snimila pomračenje Sunca i delove korone. Orion će se vratiti na Zemlju s planiranim splashdownom u Tihi okean blizu San Dijega 10. aprila. Prikupljeni podaci služe za mapiranje potencijalnih zona sletanja i pripremu budućih misija.
Artemis II oborio rekord — Astronauti najudaljeniji od Zemlje u istoriji
In this photo provided by Nasa, the moon is seen in the window of the Orion spacecraft at the end of day five of a journey to the moon.Photograph: AP(Photograph: AP)
U ponedeljak u 13:57 po istočnom vremenu posada misije Artemis II oborila je rekord udaljenosti od Zemlje koji je držala misija Apollo 13. Četvorica astronauta u zbijenoj Orion kapsuli proslavila su taj trenutak dok su prolazili pored Meseca i postali najudaljeniji ljudi u istoriji.
Pre samog rekorda, astronaute su zamračili kabinu i zauzeli mesta kraj prozora kako bi beležili vizuelne zapažanja tokom približno šestčasovnog preleta dalje strane Meseca. Kanadski astronaut Jeremy Hansen preneo je preko radija: "Neverovatno je šta se golim okom može videti sa Meseca sada." Po njegovim rečima, to je prizor koji treba inspirisati i buduće generacije.
Naučna posmatranja i zadaci posade
Posada — Reid Wiseman, Victor Glover, Christina Koch (NASA) i Jeremy Hansen (CSA) — imala je specifične zadatke: beleženje položaja posade, propuštenih ciljeva, neočekivanih opažanja, opisa lunarnog terena i subjektivnih reakcija tokom prolaza pored Meseca. Posebna pažnja usmerena je bila na karakteristike dalje strane Meseca, poput visoravni, „mora“ i drugih formacija koje su u stvarnosti bazaltni krateri i reljefne strukture.
Artemis II je prema procenama dostigao otprilike 5.000 milja (oko 8.000 km) dalje od Meseca, čime je premašio maksimalnu udaljenost koju je dostigao Apollo 13 (248.655 milja) za otprilike 4.000 milja.
Far Side, Pomračenje i Komunikacija
Tokom preleta posada je imala priliku da snimi delove dalje strane Meseca koji su Apollu bili teško vidljivi pre više od pola veka. Takođe su zabeležili deliće korone tokom delimičnog/totalnog pomračenja Sunca koji je pokrio Sunce na kratko vreme.
Kada je Orion bio iza Meseca, očekivan je prekid veze sa kontrolom misije od oko 40 minuta — trenutak kada zemaljske antene Deep Space Network nemaju direktan vidokrug. Kako je naveo direktor leta Judd Frieling, to su trenuci u kojima "fizika preuzima" i let nastavlja po planu dok se kapsula vraća na prednju stranu Meseca.
Šta dalje i povratak na Zemlju
Po završetku prolaza, Orion će započeti povratak ka Zemlji koji traje nekoliko dana, a ciljano sletanje (splashdown) planirano je u Tihi okean blizu San Dijega 10. aprila, devet dana nakon lansiranja iz Floride.
Tim je takođe fotografisao potencijalne zone sletanja za buduće misije, uključujući misterioznu formaciju Reiner Gamma, i planira snimanje planeta (Merkur, Venera, Mars, Saturn) pri jutarnjim i večernjim pozicijama. Poseban zadatak je i pokušaj reprodukcije istorijske fotografije "Earthrise" iz misije Apollo 8, sa ciljem da nova snimka ponovo izazove širok interes i emotivan uticaj.
„U celoj ovoj praznini imate ovu oazu — Zemlju — gde možemo da postojimo zajedno“, rekao je pilot misije Victor Glover, podsećajući na zajedničku odgovornost i jedinstvo čovečanstva.
Posada je već slala naučne i vizuelne podatke koji će pomoći planiranju budućih misija na Mesec i vraćanju ljudi na lunarnu površinu.
Pomozite nam da budemo bolji.
