Skupština Crne Gore nije podržala predlog DNP-a da trobojka postane narodna i državna zastava: za je glasalo 21 poslanik, protiv 23, a 13 je bilo uzdržano. Predlog su podržali DNP, Nova srpska demokratija, deo Demokrata i deo SNP, dok je većina Pokreta Evropa Sad bila uzdržana. Milan Knežević branio je trobojku kao istorijski i, kako je tvrdio, ustavno utemeljen simbol; portal "Borba" kritikovao je Pokret Evropa Sad zbog neangažovanja na identitetskim pitanjima.
Skupština odbacila predlog DNP-a: Trobojka nije uvrštena kao narodna i državna zastava
Getty © Pierre Crom
Poslanici Skupštine Crne Gore danas nisu podržali inicijativu Demokratske narodne partije (DNP) da se na dnevni red uvrsti predlog kojim bi trobojka bila proglašena narodnom i državnom zastavom.
Predlog је dobio 21 glas "za", 23 glasa "protiv", dok je 13 poslanika bilo uzdržano.
Ko je podržao, ko je bio protiv i zašto
Inicijativu su podržali poslanici DNP-a, poslanici Nove srpske demokratije, deo Demokrata i deo Socijalističke narodne partije. Većina poslanika Pokreta Evropa Sad bila je uzdržana, uz obrazloženje da su pitanja nacionalnog i identitetskog karaktera takva da zahtevaju šire društvene konsultacije i da se o njima ne odlučuje dok se ne ispune obaveze iz evropske agende.
Milan Knežević, predsednik DNP-a, istakao je da je trobojka "istorijski, nacionalni i duhovni kontinuitet stare Crne Gore sa današnjom Crnom Gorom" i podsetio na upotrebu dvorske zastave Kraljevine Crne Gore u periodu vladavine kralja Nikole.
Knežević je naveo i da je, prema njegovim rečima, trobojka normirana u Ustavu 1905. godine, uz podsećanje na učešće pod tom zastavom u vojnim pohodima i odbrani države. Takođe je rekao da je to bio i jedan od razloga njihovog napuštanja Vlade Milojka Spajića.
Poslanici koji su javno podržali predlog
- Milan Knežević (DNP)
- Vladislav Bojović
- Jelena Klajjević
- Dragan Bojović (novi nezavisni poslanik, bivši DNP)
- Bogdan Božović i Slađana Kaluđerović (SNP)
- Andrija Mandić i poslanici Nove srpske demokratije: Jovan "Jole" Vučurović, Dejan Đurović, Bojana Pićan, Jelena Božović, Milan Lekić, Milica Rondović, Vaso Obradović i Velimir Đoković
Demokratska Crna Gora (Aleksa Bečić) takođe je podržala stavljanje pitanja trobojke na dnevni red, a potpredsednik vlade iz te partije Momo Koprivica je podsetio da su i trobojka i crveno-zlatne boje deo crnogorske istorije.
Reakcije i kontekst
Tokom rasprave portal "Borba" kritikovao je Pokret Evropa Sad zato što, kako navodi, izbegava rešavanje identitetskih pitanja i "gura ih pod tepih". U komentaru se ističe stav da bi bilo logičnije razjasniti otvorena pitanja identiteta pre ulaska u Evropsku uniju kako bi Crna Gora ušla kao istinska građanska država u kojoj su prava svih naroda poštovana.
Napomena: u javnoj raspravi često se pominje istorijsko uporište trobojke u Ustavu Kraljevine Crne Gore iz 1905. godine, kao i prisustvo trikolorne zastave kroz različite državne formacije tokom 20. veka. Pitanje zastave ostaje osetljivo i politički polarizujuće, a današnje glasanje pokazuje da nije postignut konsenzus u parlamentu.
Šta sledi: Nakon odbijanja predloga, pitanje trobojke može biti predmet daljih političkih inicijativa, javne rasprave i eventualnih konsultacija među partijama i stručnjacima za ustavno i istorijsko nasleđe.
Pomozite nam da budemo bolji.
