Tri Doživotne Kazne Za Aasiju Andrabi: Presuda Koja Podiže Pitanja Slobode Govora U Kašmiru

Indijski sud u Nju Delhiju 24. marta izrekao je teške kazne protiv poznate kašmirske separatistkinje Aasiya Andrabi i dve njene saradnice. Andrabi, osnivačica zabranjene ženske organizacije Dukhtaran-e-Millat (DeM), osuđena je na tri doživotne kazne, dok su Sofi Fehmeeda, 36-godišnja žena u invalidskim kolicima, i 61-godišnja Nahida Nasreen osuđene na po 30 godina zatvora.

Tri žene su uhapšene 2018. godine pod istragom Nacionalne agencije za istrage (NIA) po optužbama koje uključuju kršenja Zakona o sprečavanju nezakonitih aktivnosti (UAPA) i odredbe Indijskog krivičnog zakonika. UAPA je, kako ističu kritičari, postala stroži instrument nakon niza izmena iz 2019. godine koje su omogućile širu primenu protiv pojedinaca, ne samo organizacija.

Presuda i dokazi

U svojoj 290-straničnoj presudi, sudija Chander Jit Singh naveo je da nije pronađen ubedljiv dokaz za najteže optužbe — poput finansiranja terorizma ili učešća u oružanom ustanku — ali je Andrabi ipak osuđena po nizu drugih tačaka kao što su podsticanje neprijateljstva među zajednicama, ugrožavanje nacionalne integracije i podsticanje javnog nereda.

"Postoje dokazi u vidu video snimaka ili intervjua ili objava gde se baca kamenje ili upotreba oružja prema secesionističkom pristupu Kasmira odobrava ili podstiče, ali nijedan konkretan nasilni incident koji je proistekao iz takvog odobravanja ili podsticanja nije dokumentovan."

Sudija je takođe izrazio zabrinutost da govori optužene „mogu uvesti ideju“ među mladima da je Kašmir nezakonito pod indijskom upravom, što, prema sudu, može motivisati nasilne metode “u potrazi za oslobođenjem”.

Reakcije i pravna pitanja

Pravni eksperti i aktivisti upozoravaju da je presuda u velikoj meri zasnovana na političkom govoru i javnim izjavama, što otvara pitanja o pravu na slobodu izražavanja. Jedan istraživač iz Kašmira, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da su izmene UAPA iz 2019. proširile mogućnost krivičnog gonjenja i ideologije.

Porodica Andrabi presudu doživljava kao „efektivno smrtnu kaznu“ s obzirom na njenu starost (64) i više od deset godina provedenih u zatvorima od prvog pritvora 1993. godine. Njen suprug, Ashiq Hussain Faktoo, bivši pobunjenik, na izdržavanju je kazne od 1992. godine.

Urednički komentari nezavisnih kašmirskih medija, poput Kashmir Times-a, kritikovali su sud zbog oslanjanja na procenu „pokajanja“ kao argument za oštriju kaznu: "Pokajanje je suštinski subjektivno... Uzdići ga na centralni kriterijum rizikuje kažnjavanje optuženog za uverenja, a ne za dokaze."

Širi kontekst

Presuda dolazi posle niza političkih promena koje su promenile status Kašmira: 2019. godine Indija je ukinula poseban status regiona (član 370), podelila teritoriju i pojačala bezbednosne mere, što je dovelo do hapšenja mnogih političkih predstavnika i aktivista. Protesti i oružani sukobi iz 1980-ih i 1990-ih ostavili su duboke posledice — desetine hiljada poginulih, pretežno civila.

Nekada fokus DeM-a na islamsko obrazovanje i prava žena prešao je, prema kritičarima, u oblik moralnog policijskog delovanja (npr. insistiranje na purdahu, zahtevi za zatvaranjem prodavnica alkohola i salona), a Andrabi je tokom godina radikalizovala retoriku i postala otvoreni zagovornik priključenja Kašmira Pakistanu.

Zaključak

Presuda Aasiji Andrabi podiže važna pitanja o granicama slobode govora, upotrebi antiterorističkih zakona i tretmanu političkog neslaganja u Kašmiru. Dok vlasti tvrde da su delovale protiv poziva na nasilje i podrške secesiji, kritičari ističu da je u ovom slučaju kazna delom izrečena zbog političkog govora — što, kažu, predstavlja opasan presedan za građanske slobode u regionu.