Ukratko: U emisiji "Jutro na RT" Andrej Mlakar i prof. dr Miloš Šolaja tvrde da zahtev NATO-a i OHR za prenos vojne imovine na državni nivo predstavlja pokušaj centralizacije i brisanja uloge Vojske RS. Sporno je prvobitno bilo 67 lokacija (kasnije 57), većinom u RS. Sagovornici povezuju aktuelne pritiske sa bonskim dekretima iz 2006. i inicijativom iz 2011. godine.
Poslednji Potez Šmita i NATO-a: Spor Oko Prenosa Vojne Imovine I Njegove Posledice Za RS
Pokušaj NATO-a i Kancelarije visokog predstavnika (OHR) da iniciraju prenos vojne imovine na nivo Bosne i Hercegovine protumačen je u emisiji "Jutro na RT" kao udar na status Republike Srpske i postojanje njene vojske. Sagovornici emisije, urednik Andrej Mlakar i prof. dr Miloš Šolaja, ocenjuju da bi takav prenos, po obliku i posledicama, značio novi korak u procesu centralizacije BiH.
Pozadina spora
NATO i OHR upozoravaju da opstrukcije u knjiženju tzv. perspektivnih vojnih lokacija predstavljaju kršenje Ustava BiH i prepreku na evropsko-atlantskom putu države. Sagovornici RT-a ističu da je većina spornog teritorija locirana u Republici Srpskoj i da je prvobitno govoreno o 67, a potom o 57 lokacija.
Stavovi sagovornika
"Prva i osnovna stvar: kada je potpisan Dejtonski sporazum, sva vojna imovina glasila je na dva entiteta. Nisu postojale jedinstvene oružane snage, nego su postojala dva entiteta i njihove oružane snage." — Andrej Mlakar
Mlakar podseća na bonske dekrete iz 2006. godine koje povezuje s vizijom tadašnjeg visokog predstavnika o stvaranju jedinstvenih Oružanih snaga i pratećeg prenošenja imovine. Po njegovim rečima, prvi pokušaj takvog rešenja dogodio se 2011. godine i nije prošao, ali pitanje se, kako tvrdi, ponovo aktuelizuje.
Prof. dr Miloš Šolaja upozorava na politički kontekst: prema njegovom tumačenju, iza inicijative stoji dugoročna težnja ka centralizaciji koju navodno podržavaju bošnjački politički akteri još od potpisivanja Dejtona. On takođe ukazuje na tehnički problem — nedostatak jedinstvenog državnog mehanizma za registraciju zemljišta i vođenje jedinstvenog katastra koji bi obuhvatio ovu imovinu.
Tehnička i politička pitanja
Sagovornici ističu da bi potpisivanje prenosa imovine bez jasne ustavne osnove i jedinog registra predstavljalo zaobilaženje sadašnjeg uređenja. Mlakar takođe navodi tvrdnje da je tehnika i oprema koja je pripadala Vojsci RS bila predmet selektivnog uklanjanja tokom transformacije oružanih snaga, dok je druga oprema, kako je rekao, ostala sačuvana.
Zaključci i procene
Obojica sagovornika ocenjuju da je aktuelna inicijativa deo šire političke borbe oko nadležnosti i identiteta državnih institucija u BiH. Šolaja, komentarišući i spekulacije o mogućem odlasku Kristijana Šmita nakon oktobarskih izbora, smatra da su potezi u završnici mandata pokušaj da se sprovede rešenje koje je u praksi teško izvodljivo.
Napomena: Tekst prenosi stavove sagovornika iz emisije i analizira pravno-politički okvir spora; izneseni su tumačenja i tvrdnje koja predstavljaju subjektivni pogled učesnika emisije.
Pomozite nam da budemo bolji.
