Tim iz NASA i Univerziteta u Birminghamu otkrio je egzoplanetu TOI-5205, džinovsku planetu udaljenu oko 280 svetlosnih godina, čija atmosfera sadrži metan i sulfid vodonika, ali je siromašna teškim elementima u odnosu na domaću zvezdu. Modeli sugerišu da je unutrašnjost planete približno 100 puta bogatija metalima nego atmosfera. Ova otkrića izazivaju postojeće modele formiranja velikih planeta oko malih crvenih patuljaka i pozivaju na dalja posmatranja.
Daleki „Jupiterov blizanac“ TOI-5205 Menja Predstave O Nastanku Planeta
Artist’s conception of the gas giant planet TOI-5205 b orbiting a small, cool red dwarf star. Katherine Cain/Carnegie Science/dpa
Misija Artemis II podsetila nas je koliko malo znamo o daljem delu Meseca — a sada astronomi prave sličan skok u razumevanju za planete daleko izvan Sunčevog sistema. Tim naučnika iz NASA, Univerziteta u Birminghamu i partnerskih institucija otkrio je da egzoplaneta TOI-5205 ima neobična svojstva koja dovode u pitanje uobičajene modele nastanka gigantskih planeta.
Neobična hemija atmosfere
Posmatranja pomoću Svemirskog teleskopa James Webb (JWST) obuhvatila su tri tranzita planete preko zvezde i ukazuju na prisustvo metana (CH4) i sulfida vodonika (H2S) u atmosferi. Ipak, atmosfera izgleda siromašna teškim elementima u odnosu na samu zvezdu — što je neuobičajeno za ovakve džinovske planete.
Velika razlika između atmosfere i unutrašnjosti
Sofisticirani modeli unutrašnjosti koje su koristili autori rada sugerišu da unutrašnjost TOI-5205 može biti i do ~100 puta bogatija metalima nego njena atmosfera. Drugim rečima, planeta ima relativno nisku metalnost atmosfere u poređenju sa svojom domaćom zvezdom — mali, hladni crveni patuljak koji je otprilike četvrtina veličine Sunca.
Zašto je to važno?
Ovakav sastav izaziva postojeće teorije o tome kako se masivne planete formiraju oko nisko-masivnih zvezda. Tradicionalni modeli formiranja predviđaju da je stvaranje džinovskih planeta oko M-patuljaka retko, pa prisustvo velike planete sa niskom atmosferskom metalnošću postavlja nova pitanja o procesima skupljanja materijala i migraciji u ranim fazama razvoja zvezdanih sistema.
Udaljenost i perspektiva
TOI-5205 je udaljen oko 280 svetlosnih godina. Jedna svetlosna godina iznosi oko 9,46 biliona kilometara, pa je reč o prosto ogromnim rastojanjima — što odmah isključuje bilo kakvu praktičnu posetu ljudima. Za kontekst, najbliža zvezda nakon Sunca, Proxima Centauri, udaljena je 4,25 svetlosne godine; trenutno najudaljeniji čovekov objekat, Voyager 1, nalazi se na preko 25 milijardi kilometara i putuje brzinom od oko 61.500 km/h.
Šta dalje?
Autori rada naglašavaju da su potrebna dodatna posmatranja i napredniji modeli kako bi se razjasnila istorija formiranja TOI-5205 i sličnih sistema. Novi podaci iz JWST i drugih instrumenata pomoći će da se utvrdi da li je ovaj slučaj izuzetak ili pokazuje novu klasu planeta koja menja naše razumevanje nastanka planeta.
Zaključak: TOI-5205 je primer kako precizna atmosferska posmatranja mogu iznenaditi i naterati naučnike da preispitaju postojeće teorije o formiranju planeta, naročito oko malih crvenih patuljaka.
Pomozite nam da budemo bolji.
