Na lokalitetu Gesher Bnot Ya'akov pronađeno je i analizirano 266 fragmenata uglja starih približno 780.000 godina — retko otkriće za taj period. U uglju je identifikovan širok spektar vrsta drveća, uključujući najstariji dokaz drvenog nara u Levantu, što ukazuje na korišćenje naplavljenog drveta kao goriva. Prostorna povezanost uglja i ostataka ribe sugeriše da su rani ljudi pripremali ribu nad kontrolisanim ognjištima, dok ostaci slona i kamenih alata potvrđuju kompleksne lovne i prehrambene prakse.
Drevni ugalj iz Izraela otkriva plansku upotrebu vatre ranih ljudi pre ~780.000 godina
A general view of the excavation of Gesher B
Arheolozi su na lokalitetu Gesher Bnot Ya'akov u severnom Izraelu analizirali 266 fragmenata uglja starosti približno 780.000 godina, što je izuzetno retko za tako rani period. Istraživanje objavljeno u časopisu Quaternary Science Reviews ukazuje da ovi nalazi pružaju novi uvid u organizovano korišćenje vatre i izbor sirovina kod ranih hominina.
Nalazi i analiza
Međunarodni tim istraživača iz Izraela, Španije i Nemačke, primenjujući mikroskopske tehnike, identifikovao je u uglju tragove brojnih vrsta drveća: jasen, vrba, hrast, maslina, pistać, vinova loza, oleandar, kao i najstariji do sada poznati dokaz korišćenja drvenih delova nara (pomegranate) u Levantu. Ovaj botanički spektar je širi od drugih biljnih ostataka pronađenih na lokalitetu.
Istraživači smatraju da sastav drvne mase ukazuje na korišćenje naplavljenog drveta sa obale paleo–Jezera Hula, a ne isključivo lokalnog šumskog materijala. To implicira selektivno i praktično korišćenje resursa — prikupljanje driftwood-a i njegovo paljenje u kontrolisanim ognjištima.
Traverse section of a charcoal fragment of ash observed under an ESEM microscope, April 14, 2026. (credit: M. MoncusilPHES)
Arheološki kontekst
Ranija iskopavanja pod vođstvom prof. Naame Goren-Inbar otkrila su na istom mestu kamene alate (kremen, krečnjak, bazalt), ostatke životinja i raznovrsne biljne namirnice. Prostorna analiza pokazuje značajno preklapanje žarišta uglja sa ostacima ribe — posebno zubima velikih šarana — što upućuje na pripremu ribe nad kontrolisanim vatrom.
Na lokalitetu su nađeni i ostaci velikih životinja: lubanja i kosti slona sa ravnim kljovama (straight-tusked elephant), poređani tako da sugerišu moguće butchering aktivnosti na licu mesta.
Šta otkriće znači
Kontrolisana i ponovljena upotreba vatre, izbor različitih vrsta drveta i povratak na lokaciju bogatu vodom, hranom, sirovinama za alate i gorivom ukazuju na strukturisaniji i namerniji način života ranih ljudi tokom srednjeg plejstocena nego što se ranije pretpostavljalo. Nalaz dodatno potvrđuje da dostupnost resursa snažno utiče na izbor staništa i ponašanje hominina.
Ključna činjenica: Otkriće najranijeg dokaza korišćenja drvenog nara u Levantu i širok spektar vrsta drveta u uglju proširuju naše razumevanje tehnika prikupljanja goriva i kulinarstva kod ranih hominina.
Studija doprinosi praskozorju arheobotanike i paleoekologije, pokazujući kako detaljna analiza uglja može rasvetliti svakodnevne prakse i planiranje ponašanja ljudi pre više stotina hiljada godina.
Pomozite nam da budemo bolji.
