Studija zasnovana na oko 16.000 drevnih i savremenih genoma otkriva da je prirodna selekcija u poslednjih ~10.000–18.000 godina oblikovala 479 genetskih varijanti u populacijama Zapadne Evrazije. Promene uključuju porast svetle kože i riđe kose, veću otpornost na neke infekcije (HIV i leprezu) i pad varijanti povezanih sa muškom ćelavošću i reumatoidnim artritisom. Autori su objavili metodu AGES i podatke kako bi druga istraživanja mogla da prošire analizu na druge regione.
Ljudska evolucija nije stala — velika DNK-studija otkriva više riđokosih i manje muške ćelavosti u Zapadnoj Evraziji
Researchers found that natural selection has acted on genes for red hair and male-pattern baldness. | Credit: Getty Images
Nova analiza drevnih i savremenih genoma ukazuje da je prirodna selekcija u poslednjih približno 10.000–18.000 godina značajno oblikovala genom ljudi iz Zapadne Evrazije. Tim naučnika, predvođen Alijem Akbarijem sa Harvarda, upotrebio je skup podataka od oko 16.000 genoma i novu statističku metodu (AGES) kako bi detektovali signale selekcije kroz vreme.
Ključni nalazi
Istraživači su identifikovali dokaze selekcije u 479 genetskih varijanti, od kojih je oko 60% povezano sa poznatim osobinama kod današnjih ljudi. Među varijantama koje su bile pod pozitivnom selekcijom zabeleženi su porasti učestalosti povezanih sa svetlijom pigmentacijom kože, riđom kosom, otpornosti na HIV i na leprezu (Hansenovu bolest), kao i povezanost sa krvnom grupom B. S druge strane, u populaciji je zabeležen pad učestalosti varijanti povezanih sa muškom ćelavošću i sa predispozicijom za reumatoidni artritis.
Neke varijante menjale su pravac selekcije kroz vreme: na primer, genetika povezana sa većom osetljivošću na tuberkulozu rasla je nekoliko milenijuma, a zatim opala pre oko 3.500 godina; varijante povezane sa višom sklonošću ka multiploj sklerozi rasle su do pre oko 2.000 godina, pa su potom opale.
"Ljudska evolucija nije usporila; samo smo propustili signal," rekao je Ali Akbari, napominjući da veći uzorci i nove metode omogućavaju otkrivanje malih, doslednih promena kroz vreme.
Zašto su neke promene verovatno nastale?
Autori ističu da DNK podaci pokazuju da su određene varijante bile korisne u evoluciji populacije Zapadne Evrazije, ali sama sekvenca ne objašnjava uvek tačan razlog selekcije. Povećanje učestalosti svetle pigmentacije verovatno je povezano sa selekcijom za efikasniju sintezu vitamina D u regionima sa manjkom sunčevog zračenja. Razlog za rast riđe kose je manje jasan: moguće je da su alele za riđu kosu bile selektovane zato što su u vezi sa nekim drugim, korisnijim efektom.
Metodologija i buduća istraživanja
Autori su razvili i objavili metodu AGES (Ancient Genome Selection) i javno podelili podatke, kako bi drugi istraživači mogli da reprodukuju rezultate i prošire analize na druge regione sveta. Tim već radi na primeni pristupa na populacije Istočne Evrazije, a preliminarni rezultati ukazuju na slične obrasce selekcije, uz regionalne razlike usled lokalne klime, ishrane i patogenog opterećenja.
Šta ovo znači za čitaoca?
Studija pokazuje da je ljudska biologija i u novijem vremenu i dalje podložna prilagođavanjima u odgovoru na promene u životnoj sredini i načinu života. Razumevanje tih procesa pomaže u tumačenju današnje raznolikosti osobina i može da informiše dalje proučavanje rizika za bolesti i adaptivnih osobina u različitim populacijama.
Napomena: Autori naglašavaju da prisustvo selektivnog signala ne mora direktno značiti da je vidljiva osobina bila sama po sebi adaptivna — često su u igri kompleksne genetske i ekološke interakcije.
Pomozite nam da budemo bolji.
