Tim sa Washington State University razvio je 15-minutni test koji iz jedne kapljice krvi meri melatonin koristeći papirnu test-traku, fluorescentne nanočestice i čitač povezan sa pametnim telefonom. Test omogućava brzo merenje bez potrebe za laboratorijom i može da otkrije kada osoba ulazi u svoju "fiziološku noć". Rešenje je posebno značajno za astronaute jer u svemiru oftalmološki ciklusi svetla i tame mogu biti narušeni. Trenutno se metoda testira na plazmi, uz cilj razvoja kontinuiranog sistema praćenja.
WSU Razvio 15-Minutni Test Za Melatonin Koji Može Pomoći Astronautima Da Prate Cirkadijalni Ritm
Istraživači sa Washington State University (WSU) razvili su brzi, 15-minutni test koji detektuje nivo melatonina iz jedne kapljice krvi pomoću papirne test-trake i čitača povezanog sa pametnim telefonom. Sistem koristi fluorescentne nanočestice za preciznu detekciju i kvantifikaciju hormona.
Interdisciplinarni tim okuplja stručnjake iz farmaceutskih nauka, inženjeringa i nauke o snu, sa ciljem da omogući jednostavno i brzo merenje bez slanja uzoraka u laboratoriju. Test bi mogao da pruži realan uvid u "fiziološku noć" — period kada melatonin prirodno raste uveče i opada ujutru, što odražava unutrašnji biološki sat osobe.
"Jedna od motivacija za ovu studiju je upravo praćenje cirkadijalnih ciklusa astronauta — to je cilj," kaže Annie Du, istraživačica na Fakultetu farmacije i farmaceutskih nauka i korespondentni autor nove publikacije.
Biološki sat reguliše 24-časovne cirkadijalne ritmove koji utiču na variranje u varenju, metabolizmu, funkcijama mozga i nivou budnosti. U svemiru, uobičajeni ritam svetla i tame od 24 sata je često narušen, što može pogoršati san, kognitivne sposobnosti i opšte funkcionisanje posade — zbog čega je praćenje melatonina posebno relevantno za svemirske misije.
Prednost rešenja je povezanost sa pametnim telefonom: čitač obrađuje fluorescentni signal sa papirne trake i prikazuje koncentraciju melatonina bez potrebe za transportom uzorka u centralnu laboratoriju. Trenutna testiranja vrše se na plazmi, a tim radi na prilagođavanju metode za ceo krvni uzorak i na dugoročnim planovima za stvaranje sistema za kontinuirano praćenje melatonina.
Dalji koraci uključuju validaciju u većim kliničkim studijama, optimizaciju za upotrebu u uslovima svemirskih misija i provere pouzdanosti u okruženjima sa promenljivim osvetljenjem i rasporedima. Ako se pokaže pouzdanim, ovakav prenosivi test mogao bi pomoći astronautima i timovima na Zemlji da bolje prate cirkadijalni ritam i prilagode rasporede spavanja i osvetljenja radi poboljšanja performansi i bezbednosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
