Glavna poruka: Prema najnovijim simulacijama, Zemlja ima otprilike još jednu milijardu godina pogodnih uslova za kompleksan život. Studija Toho University (400.000 simulacija, NASA modeli) pokazuje da pad CO2 može izazvati brz kolaps zaliha kiseonika i učiniti atmosferu nepogodnom za disanje pre nego što okeani potpuno ispare. Sunce postaje svetlije — oko 1% na svakih 100 miliona godina — što vodi ka nepovratnom efektu staklene bašte i isparavanju okeana. Otkrića o egzoplanetama oko belih patuljaka ukazuju da planete ponekad mogu preživeti smrt svoje zvezde, što otvara teorijske opcije za dugoročnu opstanak vrste.
Zemlja Prešla Polovinu Svojeg Životnog Veka — Šta Nas Čeka u Sledećoj Milijardi Godina?
Sunrise over the southern Pacific Ocean, captured from the ISS on 19 June 2016 during Expedition 48 | ©Image Credit: Wikimedia Commons / NASA
Prema aktuelnim naučnim modelima, Zemlja je stara oko 4,5 milijardi godina i nalazi se otprilike na polovini svog očekivanog životnog veka. Iako će planeta postojati još milijardama godina, uslovi pogodni za kompleksan život mogla bi da traju znatno kraće — red naučnih studija ukazuje na rok od oko jedne milijarde godina.
Šta pokazuju najnovije simulacije?
Istraživači sa Toho University u Japanu izvršili su oko 400.000 klimatskih simulacija koristeći planetarne modele razvijene uz podršku NASA-e, a rezultate su objavili u časopisu Nature Geoscience. Analiza ukazuje na scenarij u kojem promena hemije atmosfere može dovesti do dramatičnog pada koncentracije ugljen-dioksida. Bez dovoljno CO2, kopnena biljna zajednica bi bila osakaćena, što bi pokrenulo lančanu reakciju koja može dovesti do trajnog i brzog pada zaliha kiseonika.
Mehanizam: osvetljenje Sunca i efekat staklene bašte
Glavni pokretač dugoročnih promena je naše Sunce koje postepeno postaje svetlije — približno 1% sjajnije na svakih 100 miliona godina. To dodatno zagrevanje može za oko milijardu godina pokrenuti nepovratni efekat staklene bašte: okeani počinju da isparavaju, vodena para zadržava toplotu i temperature rastu dok ne nastanu ekstremni klimatski uslovi neprikladni za sadašnji kompleksan život.
Može li atmosfera postati neizdihljiva pre nego što okeani nestanu?
Studija ukazuje da gubitak biljaka usled niske koncentracije CO2 može smanjiti proizvodnju kiseonika, što bi u nekim scenarijima učinilo atmosferu nepogodnom za disanje pre potpunog isparavanja okeana. Ovo znači da kraj kompleksnog života na kopnu može nastupiti pre nego što planeta bude „fizički“ uništena usled kasnijih faza razvoja Sunca.
Keming Zhang (UC San Diego), čije je istraživanje u Nature Astronomy posmatralo Zemlji sličnu egzoplanetu oko bele patuljaste zvezde, napominje: "Planeta Zemlja biće nastanjiva još otprilike milijardu godina, kada će nepovratni efekat staklene bašte ispariti okeane, mnogo pre transformacije Sunca u crvenog džina."
Dugoročna sudbina Zemlje i implikacije
Iako će Sunce tek za oko pet milijardi godina potrošiti svoje zalihe vodonika i preći u fazu crvenog džina (što bi verovatno uništilo unutrašnje planete), ključna poruka ovih studija je da su uslovi za život ograničeni već naredne milijarde godina. Otkrivena egzoplaneta u orbiti oko bele patuljaste zvezde sugeriše da planete ponekad mogu preživeti dramatične promene svojih zvezda, što daje nadu za različite scenarije dugoročne opstojnosti—od međuzvezdanih migracija do intenzivnog geo- ili astroinženjeringa.
Šta ovo znači za čovečanstvo?
Za opstajanje vrste ili civilizacij koje potiču od ljudi, potrebno je planiranje na razmere koje nadilaze istoriju civilizacija — reč je o milenijskim ili daleko dužim projektima. Moguće opcije uključuju tehnike za hlađenje planete, premenu atmosfere, preseljenje ljudi na druge planete ili zvezde, ili gradnju veštačkih staništa van Zemlje.
Izvori i dodatne informacije
Glavni izvori za ovu temu su: Nature Geoscience (studija Toho University), Nature Astronomy (rad Keminga Zhanga), kao i izveštaji institucija poput UC Berkeley News i medijski prikazi (Diario AS). Sva tumačenja u ovom članku nastoje da verno prenesu zaključke originalnih naučnih radova uz jasno isticanje nesigurnosti i modelskih pretpostavki.
Pomozite nam da budemo bolji.
