Astronomi su analizom više decenija radio‑posmatranja otkrili da blazar u galaksiji Markarian 501 verovatno krije par supermasivnih crnih rupa koje se približavaju i mogle bi se spojiti za manje od 100 godina. Tim je, koristeći preko 83 seta podataka sa VLBA, identifikovao drugi mlaz koji kruži oko centra, što sugeriše dve crne rupe mase 100 miliona do 1 milijarde Sunčevih masa. U junu 2022. primećen je Ajnštajnov prsten kroz gravitaciono sočivo, a konačno spajanje bi moglo proizvesti detektabilne gravitacione talase.
Dve supermasivne crne rupe mogle bi se sudariti za oko 100 godina — Zemlja bi mogla osetiti njihove talase
An illustration showing two black holes beginning to collide. | Credit: MARK GARLICK/SCIENCE PHOTO LIBRARY via Getty Images
Astronomi su možda otkrili izuzetno blizak par supermasivnih crnih rupa koje se spiralno približavaju i mogle bi da se sudare za manje od jednog veka, događaj čiji bi efekti mogli biti merljivi i sa Zemlje.
Analizom više decenija radio-posmatranja istraživači su ponovo proučili ultrajasni objekat ranije klasifikovan kao blazar — aktivno galaktičko jezgro čije zračenje obično potiče od jedne supermasivne crne rupe — u galaksiji Markarian 501, udaljenoj približno 500 miliona svetlosnih godina.
Šta su otkrili istraživači
Umesto jednog stabilnog mlaza, detaljna obrada podataka otkrila je i drugi, koji se petlja oko centra u suprotnom smeru. Tim je analizirao više od 83 seta zabeležaka sa Very Long Baseline Array (VLBA), međunarodne mreže od 10 radio-teleskopa, i zaključio da svaki mlaz najverovatnije potiče od zasebne supermasivne crne rupe. Procena mase svake od njih iznosi između oko 100 miliona i 1 milijarde Sunčevih masa.
Silke Britzen (Max‑Planck Institut za radio‑astronomiju): Očekujemo da će nakon spajanja ostati jedna sjedinjenja crna rupa. Bilo je oduševljavajuće uočiti drugi mlaz — želela sam odmah da podelim ovo otkriće.
Ajnštajnov prsten i gravitaciono sočivo
U junu 2022. godine došlo je do povoljnog poravnanja: gravitacija primarne crne rupe iskrivila je svetlost iz drugog mlaza u gotovo savršen krug poznat kao Ajnštajnov prsten. Fenomen gravitacionog sočiva dodatno podržava hipotezu o dvojnom sistemu.
Orbita, udaljenost i očekivanja
Prema procenama, dve crne rupe kruže jedna oko druge u smeru kazaljke na satu s periodom od približno 121 dan, i međusobno su udaljene oko 250–540 Astronomskih jedinica (AU), gde je 1 AU prosečna udaljenost Zemlja–Sunce. U astronomskim razmerama to je relativno mala udaljenost i očekuje se da će orbitlna separacija vremenom opadati, sve dok ne dođe do konačnog spajanja.
Gravitacioni talasi i detekcija sa Zemlje
Kada do spajanja dođe, očekuje se snažan impuls gravitacionih talasa — podrhtavanja prostor‑vremena izazvana najsnažnijim kosmičkim sudarima. Autori studije sugerišu da bi ti talasi mogli biti jači od onih zabeleženih kod ranijih spajanja, pa bi postojeći i budući detektori na Zemlji mogli registrovati signal i pružiti dragocene informacije o svojstvima sistema.
Rad je objavljen 27. marta u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. Iako je otkriće uzbudljivo, naučnici naglašavaju da su potrebna dalja posmatranja da bi se potvrdile sve pojedinosti i precizirala vremenska skala do mogućeg spajanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
