Studija u časopisu Genetics tvrdi da mendelizam, iako istorijski ključan, ne objašnjava potpunu genetsku varijaciju u populacijama. Autori pozivaju na šire prihvatanje poligenosti, primenu GWAS i razvoj kvantitativnih pristupa za razumevanje kompleksnih genetskih mreža. Primer iz 2025. pokazuje da su pored sedam Mendelovih lokusa identifikovane još 72 dodatne osobine koje uključuju oligogene i poligene mehanizme.
Nova studija: Mendelizam Nije Potpun — Poligenost I Kvantitativna Genetika Preoblikuju Razumevanje Naslednosti
Why Modern Genetics Doesn’t Tell the Whole StoryMina De La O - Getty Images
Nova studija objavljena u časopisu Genetics poziva naučnu zajednicu da proširi tradicionalni, mendelski pogled na genetiku i da ozbiljnije prihvati poligenost i kvantitativne pristupe zasnovane na velikim genetskim podacima.
Gregor Mendel je između 1856. i 1863. u bašti Augustinskog samostana u Brnu ispitao oko 28.000 biljaka graška (Pisum sativum) i postavio temelje nasleđivanja kroz pojmove dominantnih i recesivnih osobina. Njegov rad dao je jasne, elegantne modele naslednosti koji su decenijama oblikovali i nastavu i istraživanja.
Biometrijska škola i Kvantitativna genetika
Međutim, rad Fransisa Galtona i tzv. "biometrijska škola" usmerila je pažnju na kontinuiranu varijaciju osobina u populacijama. Taj pristup je tokom 20. veka prerasao u kvantitativnu genetiku koja, koristeći moderne metode poput genome-wide association studija (GWAS), pokazuje da mnoge osobine zavise od mreža stotina ili hiljada međuzavisnih gena — svaki sa malim efektom.
Šta nova studija tvrdi
Autori studije tvrde da ideja "jedan gen — jedna osobina" ostaje uticajna, ali je sve manje dovoljna za objašnjenje kontinuirane fenotipske varijacije i kompleksnih genetskih arhitektura. Ne zagovaraju odbacivanje Mendela — njegovi principi i dalje objašnjavaju mnogo klasičnih slučajeva i doveli su do tehnoloških proboja poput uređivanja gena — ali ukazuju da je potrebna dopuna njegovog okvira.
"Dugotrajna ideja da se genotipi preslikavaju u fenotipe kroz proste odnose jedan gen–jedna osobina i dalje oblikuje istraživanja i javno razumevanje, ali taj paradigmu sve više smatramo nedovoljnom za objašnjenje kontinuirane fenotipske varijacije i složenih genetskih arhitektura," pišu autori.
Primer iz 2025. i implikacije
U ilustrativnom primeru iz 2025. godine naučnici su uspešno identifikovali svih sedam lokusa koje je Mendel prvobitno opisao, ali su pored toga pronašli i 72 dodatne osobine koje su upravljane oligogenim ili poligenim mehanizmima. Ovaj rezultat pokazuje koliko je mendelski model često samo delimičan uvid u poreklo fenotipa.
Autori pozivaju istraživače u klasičnoj genetici da prihvate složenost mapiranja genotip–fenotip i da razviju eksperimentalne pristupe koji istražuju mehanizme kroz prizmu poligenosti. Takođe ističu da prihvatanje kvantitativnih i genomskih metoda ima implikacije za politiku finansiranja i prioritete u nauci.
Zaključak
Mendelizam ostaje temelj moderne genetike, ali nije dovoljan za objašnjenje svih aspekata genetske raznolikosti u populacijama. Kombinacija klasičnih i kvantitativnih pristupa — uključujući GWAS i studije poligenih efekata — pruža sveobuhvatniji okvir za razumevanje kako genomi oblikuju fenotipe.
Pomozite nam da budemo bolji.
