Studija u Science Advances procenjuje da bi Atlantska meridionalna previrajuća cirkulacija (AMOC) mogla oslabiti za oko 51% (±8 pp) do 2100. pod srednjim emisijskim scenarijem. To bi moglo dovesti do oštrijih zimskih uslova u severnoj Evropi, suša u Južnoj Aziji i Sahelu i porasta nivoa mora u Severnoj Americi. Iako većina modela predviđa usporavanje, raspon procena je širok i naučna debata se nastavlja.
Nova studija upozorava: Atlantska cirkulacija (AMOC) mogla bi oslabiti ~51% do 2100.
The Atlantic Meridional Overturning Circulation (AMOC) is sort of a conveyor belt of currents that plays a crucial role in climate regulation (Florent VERGNES)(Florent VERGNES/AFP/AFP)
Novi naučni rad objavljen u časopisu Science Advances upozorava da bi ključni sistem morskih struja u Atlantskom okeanu, poznat kao Atlantska meridionalna previrajuća cirkulacija (AMOC), mogao do kraja veka oslabiti znatno više nego što su ranije procene ukazivale.
Šta je AMOC i zašto je važan?
AMOC je globalni „konvejer“ koji transportuje toplu površinsku vodu iz tropskih predela prema severu i vraća hladnu dubinsku vodu prema jugu. Ovaj krupni sistem utiče na raspodelu toplote u atmosferi i moru, što ima direktne posledice na klimu u Evropi, Africi, Aziji i Severnoj Americi.
Glavni nalaz studije
Studija, koju su sproveli istraživači iz francuskog CNRS-a i Univerziteta u Bordou, procenjuje da bi AMOC mogao usporiti za oko 51% do 2100. godine u okviru srednjeg scenarija emisija gasova staklene bašte, uz marginu greške od ±8 procentnih poena. To je značajnije od ranijih srednjih procena (oko 32%).
„Dobijena je procena budućeg usporavanja AMOC-a koja je ozbiljnija nego što smo očekivali,“ rekao je za AFP Valentin Portmann, vodeći autor rada. „Nalazimo se bliže kritičnom stanju koje zabrinjava.“
Moguće posledice
Potencijalne posledice oslabljenog AMOC-a uključuju:
- oštrije i hladnije zime u severnoj Evropi;
- povećan rizik od suša u Južnoj Aziji i regionu Sahel u Africi;
- viši nivo mora duž istočne obale Severne Amerike zbog promena u distribuciji morskih struja i termalnom širenju;
- druge klimatske promene i poremećaji ekosistema koji mogu zahvatiti poljoprivredu, snabdevanje vodom i morske resurse.
Neizvesnost i naučna debata
Iako postoji konsenzus da će AMOC verovatno usporiti tokom ovog veka, procene se u modelima kreću široko — od samo ~3% do preko 70% usporavanja. Autori studije koriste metod poznat kao posmatračka ograničenja, koji kombinuje klimatske modele sa stvarnim opservacijama kako bi se suzio raspon mogućih scenarija.
Stručnjaci iz različitih instituta ističu da su pesimističniji klimatski modeli u boljem skladu sa posmatračkim podacima, što ukazuje da bi AMOC mogao biti „na putu ka značajnom slabljenju ili čak mogućem zaustavljanju“ do kraja veka. Ipak, drugi istraživači napominju da jedan rad ne razrešava sve otvorene naučne diskusije.
Šta to znači za Srbiju i Evropu?
Iako Srbija nije priobalna zemlja, promene u Atlantiku i klimatski poremećaji utiču i na unutrašnju Evropu kroz promene u obrascima padavina, pojavama ekstremnih temperatura i rasprostranjenju bolesti i štetočina. Praćenje, prilagođavanje i smanjenje emisija ostaju ključni.
Završna poruka
Rezultati naglašavaju potrebu za kontinuiranim posmatranjem oceana, unapređenjem klimatskih modela i hitnim delovanjem na smanjenje emisija gasova staklene bašte kako bi se ublažile najgore posledice. Naučna debata i dalja istraživanja su i dalje neophodni.
Izvori: Science Advances, CNRS, Univerzitet u Bordou, IPCC (2021).
Pomozite nam da budemo bolji.
