Rat u Iranu — Dan 53: Krhki pregovori dok blokada luka i pretnje traju

Diplomatski napori da se okonča sukob između SAD/Izraela i Irana ostaju neizvesni jer Teheran odbija da pregovara „pod senkom pretnji”. Blokada iranskih luka, koju je najavio predsednik SAD, traje dok se strane ne dogovore o uslovima razgovora, a dvonedeljni prekid vatre ističe u sredu.

Šta se dešava

Predsednik Parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf poručio je da je Iran „spreman da pokaže nove karte na bojnom polju” ukoliko sukobi sa SAD budu nastavljeni nakon isteka prekida vatre. Istovremeno, iranske avio-vlasti saopštile su da su nakon višenedeljnih zatvaranja ponovo otvoreni aerodromi Imam Khomeini i Mehrabad.

Vašington traži od Irana da zaustavi svoj nuklearni program i preda obogaćeni uranijum, zahtev koji Teheran odbacuje tvrdeći da je program restriktivno istraživačkog karaktera i da Iran ne namerava da pravi nuklearnu bombu. Iran takođe zahteva vraćanje zaleđenih sredstava i nadoknadu štete nastale američkim i izraelskim udarima.

Pregovori i regionalna dinamika

Američki State Department je najavio nove razgovore nakon krhkog prekida vatre, a američki tim se očekuje uskoro u Pakistanu radi daljih pregovora, iako Iran još nije potvrdio učešće. Paralelno, Vašington priprema razgovore između Izraela i Libana zakazane za četvrtak, dok izraelske snage nastavljaju napade u južnom Libanu.

Libanski predsednik Michel Aoun izjavio je da su pregovori sa Izraelom „odvojeni” od razgovora između Irana i SAD, ali tenzije ostaju visoke, naročito zbog zahtevâ Izraela da Liban razoruža Hezbolah — potez koji bi mogao da destabilizuje region.

Međunarodne reakcije i bezbednosni koraci

Francuski predsednik Emmanuel Macron upozorio je da su blokade Hormuškog tjesnaca greška na obe strane. Rusija apeluje na produženje prekida vatre, dok Kina, glavni uvoznik iranske nafte, izražava zabrinutost zbog zaplene iranskog broda i poziva sve strane na povratak pregovorima. UAE su saopštile hapšenje grupe navodno povezane sa Iranom, dok je Katar ponovo dozvolio sletanja stranih avioprevoznika na glavni aerodrom.

Humanitarne i ekonomske posledice

Prema zvaničnim podacima, izraelski napadi u Libanu od eskalacije pre šest nedelja odneli su najmanje 2.387 života. U Gazi, uprkos ranijem prekidu vatre, izraelske operacije su ubile više od 780 Palestinaca. Amnesty International je optužio Izrael (uz SAD i Rusiju) za doprinos padu ljudskih prava u svetu.

Rat i prekidi u plovidbi kroz Hormuški tjesnac podstakli su rast globalnih cena nafte, a nizozemska vlada je najavila paket pomoći od preko 1,1 milijarde dolara za ublažavanje troškova goriva za domaćinstva i preduzeća.

Ukratko: Situacija ostaje napeta i nepredvidiva: pregovori su zakazani, ali bez obustave pretnji i sa tvrdim uslovima obe strane, rizik od eskalacije i dalje postoji.