Nova studija pokazuje da klimatski modeli sistematski podcenjuju energetski disbalans Zemlje, koji se više nego udvostručio u poslednje dve decenije i naglo porastao od 2010. godine. Sateliti su za 2023. izmerili oko 1,8 W/m² — dvostruko više nego što modeli predviđaju. Istraživači sumnjaju da su neuhvaćene interakcije oblaka i aerosola, kao i efekti temperature okeana, glavni razlozi. Potrebna su poboljšanja u modeliranju oblaka, aerosola i povratnih procesa.
Klimatski modeli podcenjuju energetski disbalans Zemlje — moglo bi ubrzati globalno zagrevanje
Earth's energy imbalance is off the charts, but scientists aren't sure what's causing the increase. | Credit: Kevin Carter/Getty Images
Najbolji klimatski modeli na svetu sistematski ne uspevaju da uhvate stvarni obim energetskog disbalansa Zemlje, pokazuje nova studija. Satelitska merenja ukazuju da se razlika između energije koju Zemlja prima od Sunca i one koju zrači u svemir više nego udvostručila u poslednje dve decenije, a rast se posebno ubrzao od 2010. godine.
Šta su istraživači uradili?
Seiji Yukimoto i saradnici rekonstruisali su energetski disbalans za period 2001–2024 koristeći 15 savremenih klimatskih modela, satelitske podatke o radijaciji i zapise o temperaturi površine. Rezultati, objavljeni 22. februara u Geophysical Research Letters, jasno pokazuju da modeli u proseku potcenjuju koliko energije Zemlja apsorbuje — posebno u periodu od 2010. do 2024.
Ključni nalazi
Prema satelitima, globalni energetski disbalans 2023. iznosio je približno 1,8 W/m² (0,16 W/ft²), što je otprilike dvostruko više od vrednosti koje predviđaju modeli zasnovani na rastu emisija gasova staklene bašte. Iako modeli pokazuju rast disbalansa, tempo i veličina razlika se značajno razlikuju, i nijedan set simulacija ne replicira posmatranja u potpunosti.
„Prikaz promena oblaka kao odgovora na promene u aerosolima možda ne odražava u potpunosti realnost,“ rekao je Seiji Yukimoto.
Mogući uzroci razlike
Istraživači ukazuju na nekoliko mogućih objašnjenja za jaz između modela i satelita:
This image shows how the difference between incoming and reflected shortwave energy — absorbed solar energy — can be compared to emitted longwave radiation to determine Earth’s net change in energy. | Credit: NASA’s Scientific Visualization Studio
- Interakcije oblaka i aerosola: Pad emisija aerosola (npr. zbog smanjenja emisija u Kini i novih pravila za brodski saobraćaj) menja veličinu i broj kapljica u oblacima, što utiče na refleksiju sunčeve svetlosti.
- Odgovor oblaka na rastuće površinske temperature: Promene u temperaturi okeana i kopna mogu menjati svojstva oblaka na načine koje modeli ne simuliraju dovoljno precizno.
- Neuhvaćeni povratni mehanizmi i prirodna varijabilnost: Postoje procesi i lokalne varijacije koje savremeni modeli možda ne modeluju dovoljno dobro ili u dovoljnom prostornom detalju.
Zašto je to važno?
Ako je porast energetskog disbalansa posledica pada aerosola, tempo rasta bi mogao da uspori kada koncentracije aerosola postanu stabilne. Međutim, ako su u pitanju promene u oblacima izazvane rastom površinskih temperatura, disbalans bi mogao nastaviti da raste i ubrzati globalno zagrevanje iznad trenutnih projekcija zasnovanih samo na emisijama gasova staklene bašte.
Šta dalje?
Autori predlažu da unapređenja modela treba da se fokusiraju na bolju reprezentaciju:
- mikrofizike oblaka i njihove reakcije na različite tipove aerosola,
- regionalnih promena u koncentracijama aerosola,
- uticaja temperature površinskog sloja okeana na oblake i radijacijsku bilanšu.
Bez tih poboljšanja ne možemo sa sigurnošću znati koliko brzo će se buduće zagrevanje odvijati, što ima važne implikacije za klimatske projekcije i politike prilagođavanja i ublažavanja.
Izvor: Yukimoto i saradnici, Geophysical Research Letters, 22. februar (studija analizirala periode 2001–2024 i uporedila 15 savremenih klimatskih modela sa satelitskim podacima).
Pomozite nam da budemo bolji.
