WMO i UN upozoravaju da je 2025. godina zabeležila rekordnu količinu "zarobljene" toplote, dok su 11 najtoplijih godina zabeležene između 2015. i 2025. Više od 91% viška toplote akumulirano je u okeanima, a globalni nivo mora je porastao oko 11 cm od 1993. WMO je po prvi put u izveštaju prikazao energetsku neravnotežu Zemlje i pozvao na hitne mere za smanjenje emisija.
UN: 2025. Rekordna Po "Zarobljenoj" Toploti — Okeani Apsorbuju 91% Viška
El Nino could develop before the end of the year, pushing temperatures higher (FADEL SENNA)(FADEL SENNA/AFP/AFP)
Količina toplote koju Zemlja zadržava dostigla je istorijski maksimum u 2025. godini, upozorava Svetska meteorološka organizacija (WMO) u saradnji sa Ujedinjenim nacijama. Posledice takvog zagrevanja, prema naučnicima, mogu trajati stotinama pa i hiljadama godina.
WMO u svom glavnom izveštaju State of the Global Climate navodi da su 11 najtoplijih godina zabeležene između 2015. i 2025. Prošla godina bila je druga ili treća najtoplija ikada zabeležena — oko 1,43 °C iznad predindustrijskog perioda (1850–1900).
Energetska neravnoteža planete
Po prvi put, izveštaj uključuje i procenu energetske neravnoteže Zemlje — razlike između energije koja dolazi sa Sunca i one koja se vraća u svemir. Povećane koncentracije gasova staklene bašte (CO2, metan, N2O) dovele su do poremećaja te ravnoteže; njihove koncentracije su na najvišem nivou u najmanje 800.000 godina.
"Globalna klima je u stanju vanredne situacije. Planeta Zemlja se gura preko svojih granica", rekao je generalni sekretar UN Antonio Guterres.
Okeani upijaju toplinu
Više od 91% viška toplote akumulirano je u okeanima. WMO izveštava da je sadržaj toplote u okeanima dostigao novi rekord u 2025. i da se brzina zagrevanja okeana više nego udvostručila u poređenju sa periodom 1960–2005 u odnosu na 2005–2025.
Zagrejavanje okeana vodi do razarajućih posledica: propadanja morskih ekosistema, gubitka biodiverziteta, smanjenja kapaciteta okeana kao sekundarnog apsorbera ugljenika, pojačavanja tropskih i subtropskih oluja, kao i ubrzanog gubitka morskog leda u polarnim regionima.
Lednici i nivo mora
Antarktički i grenlandski ledeni slojevi nastavili su da gube masu, a prosečna godišnja ekstenzija arktičkog morskog leda 2025. bila je među najmanjim u eri satelitskih merenja. Globalni prosečan nivo mora bio je približno 11 cm viši nego kada je satelitsko altimetrijsko merenje počelo 1993. godine.
Očekuje se da će zagrevanje okeana i porast nivoa mora trajati vekovima, pa su dugoročne posledice za obalna područja i ekosisteme ozbiljne.
Klima, ciklusi i prognoze
WMO napominje da su globalne temperature 2024. dosegle oko 1,55 °C iznad predindustrijskog nivoa, podstaknute snažnim El Niño fenomenom. Tokom 2025. godine klima je bila pod uticajem La Niñe, koja kratkoročno hladi površinske temperature. Prognoze ukazuju na neutralne uslove do sredine 2026. uz mogućnost razvoja El Niño pre kraja 2026., što bi moglo podići globalne temperature u 2027.
WMO i UN koriste izveštaj da pozovu na hitnu politiku smanjenja emisija i velikih smena u energetskom miksu. Guterres je istakao vezu između zavisnosti od fosilnih goriva, klimatske nestabilnosti i globalne bezbednosti.
Šta ovo znači za javnost
Izveštaj potvrđuje da su osnovni klimatski indikatori u alarmantnom stanju. Potrebne su hitne i ambiciozne mere — smanjenje emisija, ubrzana tranzicija na obnovljive izvore energije i prilagođavanje kroz zaštitu obalnih zona, očuvanje biodiverziteta i otpornije planiranje infrastrukture.
Izvori: WMO State of the Global Climate 2025, izjave UN zvaničnika.
Pomozite nam da budemo bolji.
