Novo istraživanje pokazuje da mozak astronauta ne menja motoričke modele u potpunosti tokom dugoročnog boravka u mikrogravitaciji. Analiza 11 astronauta na ISS-u otkrila je da su pokreti sporiji, a hvat jači — kao da su predmeti teži. Readaptacija Zemljinoj gravitaciji događa se brzo nakon povratka, a nalazi su značajni za misije na Mesec i Mars.
Mozak Ne "Zaboravlja" Zemlju: Astronauti Se Ne Prilagođavaju Potpuno Motorici U Mikrogravitaciji
Ljudi su stvoreni za Zemlju i njenu gravitaciju. Kada napustimo planetu i uđemo u mikrogravitaciono okruženje, mozak i telo menjaju svoje ponašanje — i ne uvek do kraja. Novo istraživanje pokazuje da motoričke sposobnosti astronauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici ostaju delimično prilagođene Zemljinoj gravitaciji čak i nakon meseci u bestežinskom stanju.
Šta su naučnici otkrili?
Tim predvođen Philippeom Lefèvreom ispitao je 11 astronauta koji su na ISS-u boravili najmanje pet meseci. Tokom boravka izvodili su niz zadataka koji su merili ritam pokreta i snagu hvata prilikom manipulacije pokretnim i statičnim predmetima u mikrogravitaciji.
Rezultat: u bestežinskom stanju astronauti su se kretali sporije i stiskali predmete snažnije nego na Zemlji — ponašali su se kao da su predmeti teži nego što objektivno jesu. Čak i kada su svesno očekivali da su predmeti lakši, njihov mozak je i dalje primenjivao modele zasnovane na dugogodišnjem iskustvu sa Zemljinom gravitacijom.
"Veoma je važno kako komuniciramo sa našim okruženjem," kaže Philippe Lefèvre. "Izloženost gravitaciji od ranog detinjstva ostavlja trajan trag — ne možemo je potpuno izbrisati posle pet ili šest meseci u svemiru."
Zašto to ima značaja?
Lionel Bringoux, nezavisan stručnjak iz Francuske, objašnjava da ovo ponašanje sugeriše primenu veće sigurnosne margine kako bi se sprečilo neočekivano klizanje ili gubitak predmeta u svemiru. Drugim rečima, senzomotorni sistem astronauta dostiže "optimalan" nivo prilagođavanja: dovoljno da obezbedi sigurnost i preciznost u mikrogravitaciji, ali ne i potpunu promenu modela ponašanja.
Tim je takođe testirao readaptaciju posle povratka na Zemlju: već dan nakon sletanja, i ritam pokreta i snaga hvata vratili su se brzo na zemaljski nivo. Lefèvre ističe da dugogodišnja adaptacija na zemaljsku gravitaciju olakšava brz povratak u "zemaljski režim".
Implikacije za buduće misije
Rezultati su važni za planiranje misija na Mesec i Mars, gde postoji delimična gravitacija. Lefèvre upozorava da se astronauti mogu automatski vratiti na "zemaljski režim" ponašanja u prisustvu slabije gravitacije, što možda neće biti optimalno za rad u takvim uslovima. Proučavanje ovih promena pomaže u pripremi i obuci astronauta kako bi se smanjili rizici pri radu u različitim gravitacionim okruženjima.
Studija je objavljena u Journal of Neuroscience i realizovana je tokom približno 20 godina od prvog predloga do završetka.
Pomozite nam da budemo bolji.
