Luca Parmitano: „U bestežinskom stanju deluje kao da si posut vilinskim prahom“ — iskustva sa ISS i opasnost u svemiru

Luca Parmitano opisuje kako su višemesečne svemirske misije promenile njegov odnos prema noćnom nebu, kako izgleda prilagođavanje na bestežinsko stanje i šta se događa tokom šetnji svemirom. Iz prve ruke priča o lepoti pogleda iz orbite, tehničkim izazovima i odgovornosti koju doživljava prema Zemlji.

Duže misije i promena odnosa prema nebu. Posle misije Volare 2013. (166 dana) i misije Beyond krajem 2019. (oko 200 dana), Parmitano kaže da je gledanje zvezda prvo bilo prožeto tugom, jer je žudeo da ponovo bude u orbiti, ali da je tokom drugog boravka naučio da doživljava svaki trenutak i ponovo oseća radost.

During the Volare mission in 2013, Parmitano was in orbit for 166 days - Alamy Stock Photo

Lansiranje i različita iskustva posada. Artemis II posada su mu dobri prijatelji (Christina Koch je, kako kaže, njegova „svemirska sestra“), a Parmitano objašnjava razliku između lansiranja Soyuz rakete i snažnog SLS-a: ogromno ubrzanje pritišće telo u sedište i sve deluje izuzetno intenzivno.

Perspektiva iz niske orbite naspram daljih misija. Dok je Parmitano boravio na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) na oko 250 milja od Zemlje, Artemis II cilja mnogo udaljeniju putanju – stotinama hiljada milja daleko. Sa ISS-a, kako objašnjava, optički horizont iznosi oko 6.000 milja, pa se u jednom pogledu mogu videti veliki delovi kontinenta (npr. od južne Britanije do severne Afrike).

After 200 days in space, Parmitano lands in Kazakhstan after completing the Beyond mission in 2020 - Bill Ingalls /UPI / Alamy Stock Photo

Vizuelni utisci i omiljeni prizori. Kao Sicilijanac, posebno ga fasciniraju ostrva i obale jer stvaraju impresivne vrtloge u moru. Mediteran je među najprepoznatljivijim prizorima – jasno se vide Italija, Grčka i Crno more. Posmatrao je i oblake, glečere u Južnoj Americi i razlike između letnjih i zimskih pogleda na kontinente.

Svemirski izlazak i opasni incident. Parmitano je učestvovao u četiri svemirska izlaska. Jedan od najintenzivnijih trenutaka bio je kada mu se tokom drugog izlaska kaciga počela puniti vodom zbog kvara na odelu. Bio je izolovan, noću, i morao je da ostane sabran: voda mu je bila u očima i nosa, mikrofon mu nije radio, ali je uspeo da se vrati do zračnog otvora koristeći mentalnu trodimenzionalnu mapu ISS-a i ponovo uspostavi pritisak. Naglašava da mu je obuka spasla život.

The astronaut has been on four space walks in total - Getty Images

Život na stanici i rutine. ISS ima zapreminu približnu Boeing 747, a obično boravi šest ili sedam astronauta. Dani su strogo strukturisani: oko 2,5 sata dnevno posvećuje se vežbanju (dizanje tegova, trčanje, bicikl), da bi se očuvala mišićna masa za povratak na Zemlju. Spavanje u bestežinskom stanju prvih dana deluje čudno, ali telo se brzo prilagodi.

Tehnički problemi i očekivanja. Parmitano komentariše i manje, ali očekivane probleme kao što su komplikacije sa toaletom na Artemis II i ograničenja u kvalitetu hrane i kafe. Takve neprijatnosti smatraju delom realnosti života u svemiru i stvarima na koje se mora računati.

‘There are things in our universe we simply can’t imagine,’ says Parmitano - Geopix/Alamy Stock Photo

Refleksija o Zemlji. Parmitano kaže da dalji pogled na Zemlju iz svemira pojačava osećaj bliskosti i odgovornosti: Zemlja je jedinstven sistem — „svemirski brod“ koji moramo čuvati. Po njegovom mišljenju, sposobnost ljudi da uzrokuju merljivu štetu nameće i obavezu da budemo dobri skrbnici planete.

"Iako je univerzum ogroman, mi smo njegov deo — i to što smo mali ne znači da smo beznačajni."

Zaključak. Parmitano deli spoj tehničkih detalja, ličnih doživljaja i etičkih poruka: svemir je predivan i opasan, trening spasava živote, a iskustvo gledanja Zemlje iz daljine menja perspektivu i smanjuje osećaj posedovanja nad planetom.