Iranci u Turskoj Na Ivici: Rat, Sankcije i Prekid Interneta Mogu Ih Primorati Na Povratak

ISTANBUL — Sadri Haghshenas većinu dana provodi prodajući burek u jednoj pekari u Istanbulu, ali joj je misao stalno u Teheranu, gde je njena ćerka. Porodica je bila prinuđena da pošalje ćerku nazad u Iran nakon što nisu uspeli da obnove vizu, iako strahuju da bi prekid vatre mogao uskoro da se raspadne.

Turkish and Iranian flags are seen in an Iranian currency exchange business in the Aksaray district of Istanbul on Monday, April 13, 2026. (AP Photo/Khalil Hamra)(ASSOCIATED PRESS)

Život na kratkoročnim vizama

Godinama su kratkoročne dozvole boravka i bezvizni ulasci omogućavali desetina hiljada Iranaca da u Turskoj traže posao i relativnu stabilnost. Ipak, taj status je krhak: obnavljanje procedura je skupo i složeno, a pristup međunarodnoj zaštiti često je ograničen ili dugotrajan.

Sadri Haghshenas, a 47-year-old Iranian woman who works at a borek shop, walks in Istanbul on Tuesday, April 14, 2026. (AP Photo/Khalil Hamra)(ASSOCIATED PRESS)

Brojevi i tokovi

Prema podacima Turskog statističkog zavoda, skoro 100.000 Iranaca živelo je u Turskoj 2025. godine. UN-ova agencija za izbeglice navodi da je oko 89.000 Iranaca ušlo u Tursku od početka rata, dok je približno 72.000 napustilo zemlju — mnogi su koristili Tursku samo kao tranzit do zemalja u kojima imaju državljanstvo ili boravište.

Nadr Rahim, right, sits with a friend at an Iranian coffee shop in Istanbul on Tuesday, April 14, 2026. (AP Photo/Khalil Hamra)(ASSOCIATED PRESS)

Finansijski pritisci i prekid interneta

Mnogi su ostali bez redovnih prihoda zbog prekida poslovanja u Iranu, međunarodnih sankcija i višemesečnog prekida interneta koji onemogućava elektronske transfere i komunikaciju. Nadr Rahim, koji je živeo od profita prodavnice motocikala u Iranu, kaže da porodica ima dovoljno novca za boravak u Turskoj još samo nekoliko meseci.

A man walks past an Iranian grocery shop in Istanbul on Tuesday, April 14, 2026. (AP Photo/Khalil Hamra)(ASSOCIATED PRESS)

Pravni izazovi i strah od deportacije

Sedat Albayrak iz Centra za prava izbeglica i migranata pri Istanbulskom advokatskom udruženju objašnjava da je dobijanje međunarodnog statusa zaštite teško, zbog čega se mnogi oslanjaju na kratkoročne boravišne dozvole ili studentske vize. Zbog ovog sistema, neretko ljudi žive na privremenim rešenjima i godinama.

„Kunem se, plačem svaki dan. U mojoj zemlji nema života, ovde nema života, šta da radim?“ — Sadri Haghshenas

Priče iz svakodnevice

Asal, 20-godišnja učenica, uhapšena je na kontrolnom punktu i provela noć u imigracionom centru pre nego što su je roditelji poslali u Teheran kako bi izbegla deportacione postupke. Druga Iranka, koja radi na više poslova dok studira da bi održala status, deli sobu sa šestoro žena i kaže da je „došla puna nade, a sada se oseća beznadežno“.

Arhitektkinja iz Teherana, koja je prvobitno došla tokom obračuna s protestima, bila je primorana da napusti klijente zbog internet-blokade i sada planira put u Maleziju, gde će u zamenu za smeštaj raditi na gradnji skloništa tokom jednog meseca bezviznog boravka.

Šta dalje?

Mnogi Iranci u Turskoj trenutno balansiraju između pokušaja da zadrže privremeni status, slanja novca porodicama u Iranu i straha od potpune ekonomske i bezbednosne blokade koja bi ih prisilila na povratak. Ako rat bude trajao, više porodica najavljuje da će neminovno morati da se vrati, uprkos pitanjima o prilagođavanju dece i gubitku stabilnosti.

Kontekst: Priče u članku oslikavaju kako rat, sankcije i prekid interneta utiču na svakodnevni život i migracione odluke Iranaca u Turskoj, ilustrirajući i ograničenja pravnih puteva za duži boravak.