Rat je pogoršao već postojeću ekonomsku krizu u Iranu: milioni su izgubili posao, industrija je teško oštećena, a inflacija je u martu dostigla 72%. UNDP upozorava da bi do 4,1 miliona ljudi moglo dodatno pasti u siromaštvo, dok su vazdušni udari pogodili preko 23.000 fabrika. Bez brzih državnih mera, nezaposlenost i socijalne teškoće verovatno će eskalirati.
Rat Produbio Ekonomsku Krizu u Iranu — Milioni Ostaju Bez Posla
A cloud of smoke rises above a business district in Tehran after an airstrike on March 2. - Getty Images
Iranska ekonomija, već oslabljena godinama sankcija, inflacije i slabog rasta, suočava se sa novim talasom socijalnih i privrednih potresa zbog sukoba sa SAD i Izraelom. Milioni građana gube izvore prihoda — od teške industrije do usluga i online poslova — dok država pokušava da odgovori na hitne potrebe.
Kako je došlo do udara
Prema izveštajima i razgovorima sa pogođenim, fizička razaranja usled vazdušnih udara i prekidi u pomorskom saobraćaju drastično su ograničili industrijsku proizvodnju i trgovinu. UNDP upozorava da bi do 4,1 miliona ljudi moglo dodatno pasti u siromaštvo kao posledica sukoba, dok medijska istraživanja (EcoIran) navode da je pogođeno više od 23.000 fabrika i preduzeća.
People browse stalls at the Tehran Grand Bazaar after prices rises due to inflation caused by the conflict, on April 16. - Majid Saeedi/Getty Images
Ko je najviše pogođen
Među novoizgubljenim poslovima nalaze se radnici rafinerija, tekstilne industrije, transporta, vazduhoplovne usluge i mediji. Zamenik iranskog Ministarstva rada, Gholamhossein Mohammadi, tvrdi da je direktno izgubljeno oko 1.000.000 radnih mesta, dok procene medija ukazuju da sekundarni efekti dodaju još oko milion ljudi bez posla.
Sektorski primeri i posledice
Napadi na petrokemijske komplekse ostavili su hiljade radnika na neplaćenom odsustvu; neke čeličane su potvrdile da nisu otpuštale radnike, ali prekidi u snabdevanju čelikom naterali su kompanije poput Maral Sanat da otpuste 1.500 zaposlenih. Tekstilna firma Borujerd prijavila je otpuštanje 700 radnika, a brojne mlekare suspendovale su proizvodnju zbog nedostatka ambalaže.
A NetBlocks graphic illustrates internet connectivity shutdowns in Iran on a smartphone screen on March 8. - Jonathan Raa/NurPhoto/Getty Images
„Nema novih projekata, nema odgovora. Kao da je sve stalo preko noći,” rekao je za CNN Asal, freelance dizajnerka iz Teherana koja je skoro izgubila sve međunarodne poslove zbog prekida interneta.
Inflacija, internet i neravnomerna zaštita radnika
Zvanični podaci navode godišnju inflaciju od 72% u martu, dok je za osnovne potrepštine bila znatno viša. Prekid interneta posebno pogađa online radnike — mnoge žene koje predaju i rade od kuće izgubile su mogućnost normalnog prihoda. Zvanične statistike pokazuju nagli porast zahteva za osiguranje za nezaposlene: 147.000 prijava u dva meseca, približno tri puta više nego ranije.
Vladine i društvene reakcije
Vlada krivicu za posledice sukoba svaljuje na „nepravedan rat” koji Iranu nameću SAD i Izrael, dok istovremeno razmatra proširenje mesečnih vaučera za najugroženije. Privredne komore i analitičari pozivaju na hitne mere — od odlaganja poreza i doprinosa, do niskokamatnih kredita i pomoći malim preduzećima — kako bi se izbegao dalji talas bankrota i otpuštanja.
Šta to znači za ljude
Za mnoge radnike i slobodne profesionalce posledice su neposredne: gubitak prihoda, rast zaduženosti i neizvesnost. Kako jedna nastavnica iz Isfahana kaže: „Pad prihoda je loš, ali još gora je stalna neizvesnost.”
Izvori: CNN, UNDP, EcoIran, Etemad Online, Quincy Institute, ILNA, Fararu.
Pomozite nam da budemo bolji.
