Višemesečni nacionalni prekid interneta u Iranu, uveden ubrzo nakon napada 28. februara, ozbiljno pogađa preduzetnike i digitalnu ekonomiju. Lokalni intranet omogućava samo pristup domaćim sajtovima, dok su globalni servisi, AI alati i komunikacioni kanali uglavnom nedostupni. Zvanične i nezavisne procene ukazuju na gubitke od oko 30–40 miliona USD dnevno, a mnoga preduzeća su primorana da prodaju imovinu i otpuštaju radnike. Nada za brz povratak pune internet konekcije slabi usled političke i sigurnosne situacije.
Višemesečni prekid interneta u Iranu ruši preduzeća — šteta procenjena na 30–40 miliona USD dnevno
Iran's extremely restricted local intranet has been working throughout the war, allowing people to connect to domestic websites, but it's still insufficient for businesses (ATTA KENARE)(ATTA KENARE/AFP/AFP)
Mahla, dizajnerka enterijera iz Teherana, bila je primorana da proda dragocenosti i zlato kako bi isplatila zaposlene nakon što je Iran uveo nacionalni prekid interneta na početku rata na Bliskom istoku. Prekid, koji je usledio ubrzo nakon napada SAD i Izraela 28. februara, prema NetBlocks je već do 5. aprila bio najduži nacionalni mrak interneta, a nastavio je i u narednim nedeljama.
Uprkos tome što radi strogo kontrolisan lokalni intranet koji omogućava pristup domaćim sajtovima, mnoge firme u Iranu ostaju bez pristupa globalnim servisima potrebnim za poslovanje — od Google pretrage i e‑pošte do naprednih AI alata.
Kako prekid utiče na preduzetnike
Preduzetnici, posebno oni u sektoru digitalnih usluga i onlajn trgovine, suočavaju se sa katastrofalnim posledicama: gubitkom prihoda, nemogućnošću komunikacije s klijentima i saradnicima, kao i otežanim plaćanjima radnika. Mahla, 55, sada zapošljava samo jednu osobu i kaže da su mnogi "iscrpljeni, preplavljeni i beznadežni". Dodaje da se pojavljuju i prevaranti koji prodaju lažne VPN servise.
"Mnogi više ne mogu da rade. Osećaju se iscrpljeno, preplavljeno i beznadežno," kaže Mahla.
Procene ekonomskih gubitaka
Precizni ekonomski pokazatelji teško su dostupni u zemlji gde je komunikacija strogo kontrolisana, ali nezavisne i vladine procene upućuju na ogromne gubitke za digitalnu ekonomiju. Telekomunikacioni ministar Sattar Hashemi procenio je štetu na oko 35 miliona dolara dnevno. Sličnu procenu dao je i Afshin Kolahi, direktor kompanije Rahnama, koji ocenjuje direktan dnevni gubitak na 30–40 miliona dolara.
"Gubimo ekvivalent dve srednje termoelektrane dnevno, i to je naša krivica," rekao je Afshin Kolahi.
Uticaj na kompanije sa inostranim sedištem
Firme iz dijaspore ili sa sedištem u inostranstvu koje zapošljavaju radnike u Iranu takođe osećaju posledice. Maryam, vlasnica internet firme u Parizu, tvrdi da su narudžbine pale sa očekivanih nekoliko dnevno na svega deset u dva meseca. Komunikacija putem Telegrama, WhatsApp‑a i Instagrama je otežana ili nedostupna, a korišćenje domaćih aplikacija zbog bezbednosnih razloga često nije opcija.
Nada i politički kontekst
Povremene glasine o delimičnom vraćanju interneta nisu se pokazale trajnim: nakon talasa protesta u januaru veza je bila kratko obnovljena, ali ponovo prekinuta s izbijanjem rata. Diplomatija između Vašingtona i Teherana ne daje nadu za brzi i potpun povratak, a mnogi građani i preduzetnici gube poverenje i rastuće su im političko i ekonomsko nezadovoljstvo.
"Objavljuju da uslovi nisu povoljni za vraćanje veze, ali retko govore o pravu građana na pristup internetu," kaže Amir, jedan od ispitanika.
Izvori: NetBlocks, Human Rights Activists News Agency (HRANA), izjave zvaničnika i direktora IT kompanija, intervjui sa preduzetnicima i radnicima u Teheranu.
Pomozite nam da budemo bolji.
