U kratkom pregledu: Nakon dve meseca rata, ključne institucije Islamske Republike ostaju netaknute, dok je autoritet vrhovnog vođe učvršćen. IRGC i dalje vodi vojne operacije i ima veliki uticaj na ekonomiju i medije. Internet je blokiran 60 dana, ekonomija je teško oštećena, a vlast odbija ustupke koje zahtevaju SAD i Izrael.
Dve meseca rata u Iranu: šta se promenilo, a šta je ostalo isto
Motorcyclists ride past a billboard that shows a graphic depicting Supreme Leader Mojtaba Khamenei in Tehran, Iran, April 6, 2026 [Vahid Salemi/AP Photo]
Teheran — U prvih dve meseca sukoba, koji su počeli vazdušnim udarima SAD i Izraela na Teheran, Iran je doživeo velike promene u svakodnevnom životu građana, ali su ključne institucije teokratskog sistema ostale čvrsto na svom mestu.
Institucionalna stabilnost uprkos udarima
Premda je strah od „promene režima“ koju je u više navrata najavljivao američki predsednik Donald Trump pojačan nakon smrti više visokih zvaničnika — uključujući i pojedine članove vrha države — centralne institucije Islamske Republike nisu se raspale. Kancelarija vrhovnog vođe ostala je jezgro državne vlasti: njegov sin, Mojtaba Khamenei, brzo je izabran za naslednika od strane klerikalnog tela, a vojne, bezbednosne, političke i pravosudne strukture ponovo su potvrdile lojalnost toj kancelariji.
Uloga IRGC-a i bezbednosna kontrola
Islamska revolucionarna garda (IRGC), formirana posle revolucije 1979. godine, zadržava ključnu ulogu — vodi vojne operacije, ima snažan ekonomski uticaj kroz kontrolu resursa i infrastrukture i održava prisustvo na ulicama putem paravojnih snaga Basidž i sličnih formacija. Novi sekretar Vrhovnog nacionalnog saveta za bezbednost, Mohammad Bagher Zolghadr, smatra se predstavnikom stare garde IRGC-a i nastavlja politiku tvrdog stava prema Zapadu, nasledivši Alija Larijanića, koji je poginuo u martovskom napadu.
Iranian Parliament Speaker Mohammad Bagher Ghalibaf meets Pakistan military chief Asim Munir, in Tehran, Iran, April 16, 2026 [West Asia News Agency]
Mediji, pravosuđe i politička scena
Parlament pod uticajem tvrdolinijaša i pravosudni aparat ostali su netaknuti; državni mediji i dalje emituju državne poruke, često pod direktnim ili indirektnim uticajem IRGC-a i bliskih frakcija. Emituju se i snimci i «priznanja» uhapšenih koja su često predstavljena kao dokaz bezbednosnih prekršaja. Relativno umeren predsednik Masud Pezeškijan ostao je uglavnom fokusiran na unutrašnju agendu i diplomatske izjave, dok su reformisti koji su ga podržavali marginalizovani.
Diplomatija, pregovori i nuklearno pitanje
Na frontu pregovora, predstavnici poput predsednika parlamenta Mohammad Bagher Ghalibafa nagoveštavaju spremnost da vojni uspeh prevode u politički aranžman, ali pod pritiskom tvrdolinijaša odbacuju potpunu predaju. Najnoviji iranski predlog podrazumeva odlaganje rasprave o nuklearnom programu, dok Teheran kategorički tvrdi da neće tražiti nuklearno oružje, ali neće ni ukloniti ili izvoziti svoje obogaćene materijale.
Hormuški moreuz i ekonomija
Jedno od ključnih pitanja koje zvaničnici ističu je kontrola Hormuškog moreuza: Iran želi da, zajedno sa Omanom, uspostavi režim upravljanja prolazom i predlaže naplatu prolaza kao vid reparacije za navodnu štetu od oko 270 milijardi dolara. Istovremeno, ekonomija je teško pogođena: velike fabrike i postrojenja su oštećeni, inflacija je visoka, a zemlja se suočava sa dugotrajnim posledicama sankcija i razaranja infrastrukture.
A ballistic missile on display during a pro-government demonstration at a square in Tehran, Iran, April 21, 2026 [Alireza Masoumi/ISNA via AP]
Život pod blokadom interneta i bezbednosni režim
Skoro potpuna državna blokada interneta traje 60 dana, što je dodatno ugušilo privredu i komunikaciju. Vlada tvrdi da će restrikcije ublažiti tek po završetku rata, dok istovremeno uvodi više-nivo pristupa koji građani dugo osporavaju. Milioni radnih mesta su pogođeni, a vlada prioritet daje uvozu hrane i lekova, vraćajući subvencije za osnovne proizvode.
Režim represije i prisustvo stranih milicija
Pravosuđe redovno sprovodi hapšenja i izvršenja, a vlasti zaprećuju konfiskacijom imovine onih koji se protivte. Ulične scene ispunjene su oklopnim vozilima, oružanim patrolama i paradama — a strani paravojni saveznici, poput iračkih jedinica Popularne mobilizacije (PMF/Hashd al-Shaabi), javno su prisutni u nekim iranskim gradovima.
Zaključak: Nakon dva meseca rata, režim u Iranu je pretrpeo udarce i veliki deo društva pati zbog ekonomske i infrastrukturne štete, ali centralne institucije i teokratska vlast ostaju stabilne, dok IRGC i tvrdolinijaške snage dodatno učvršćuju svoj uticaj.
Pomozite nam da budemo bolji.
