Irački šiitski Koordinacioni okvir, koji ima 185 od 329 mesta u parlamentu, suočava se sa petodnevnim rokom da imenuje premijera, ali unutrašnje podele i sporan način računanja kvoruma odlažu odluku. Glavne tenzije proizlaze iz rivaliteta pristalica Nuri al-Malikija i drugih frakcija, kao i pritisaka SAD i Irana. Pominju se kandidati Bassem al-Badry i Ihsan al-Awadi, dok se razmatra i lista kompromisnih imena. Ishod će zavisiti od međusobnih ustupaka i spoljnih uticaja.
Irački šiitski Koordinacioni okvir pod pritiskom: još pet dana za izbor premijera
Newly elected Iraqi President Nizar Amidi speaks in parliament after his election in Baghdad, Iraq, on April 11, 2026 [Handout/Iraqi Parliament Media Office via AP]
Bagdad — Irački politički blok Koordinacioni okvir, koji kontroliše 185 od 329 poslaničkih mesta u parlamentu, suočava se sa ključnim rokovima i rastućim tenzijama dok pokušava da imenuje novog premijera. Rok predviđen Ustavom ističe za nekoliko dana, ali unutrašnje podele i sporna pravila o kvorumu dodatno usporavaju proces.
Unutrašnji sukobi i sporna kandidovanja
U januaru je Koordinacioni okvir izabrao bivšeg premijera Nuri al-Malikija za svog kandidata, potez koji je izazvao reakcije iz Vašingtona. Unutar samog bloka pojavile su se tenzije, pre svega između Pokreta Hikma pod vođstvom Ammara al-Hakima i Asa’ib Ahl al-Haq pod vođstvom Qaisa al-Khazalija, što je dodatno odložilo dogovor oko konačnog kandidata.
Na nedavnom sastanku Stanje Zakona (State of Law Coalition) je kandidovalo Bassema al-Badryja, dok je Koalicija za Rekonstrukciju i Razvoj predložila Ihsana al-Awadija. Al-Badry je predsednik Komisije za odgovornost i pravdu, a al-Awadi je direktor kancelarije vršioca dužnosti premijera Mohammeda Shia al-Sudanija.
Spor oko kvoruma
Ključna prepreka je neslaganje oko toga kako se računa potrebni kvorum (dve trećine). Stanje Zakona tvrdi da se kvorum računa prema broju lidera Koordinacionog okvira (12), dok tim Rekonstrukcije i Razvoja insistira da se osnova mora odnositi na broj poslanika bloka. Prema izjavama, al-Badry ne zadovoljava ni jednu od tih merila prema procenama protivnika, pa bi njegova formalna nominacija mogla propasti u parlamentu.
Spoljni uticaji i geopolitički pritisci
Posete visokih zvaničnika, poput Ismaila Qaanija, šefa Quds Sile iranske IRGC, i američkog izaslanika za Bliski istok Toma Baraka, dodatno su uvele regionalni kontekst u domaću krizu. Zvaničnici iz blokova tvrde da Teheran nastoji da podrži ono na čemu se irački akteri dogovore, dok SAD, prema izveštajima, vrše pritisak i navodno su privremeno obustavile isporuke američkih dolara i neki oblik vojne saradnje.
Mogućnosti kompromisa
Zbog zastoja, manji subjekti i deo članova bloka navodno razmatraju „kompromisnog kandidata“ sa liste drugog reda. Imenuju se kandidati poput Alija al-Šukrija, Qasima al-Arajija, Hamida al-Šatrija, Abdul-Husseina Abtana i ministra unutrašnjih poslova Abdul-Amira al-Šammaria. Konačan ishod zavisiće od međusobnih ustupaka u okviru bloka i od toga koliko će spoljni pritisci uticati na odluke.
Politička kriza u Iraku test je sposobnosti domaćih snaga da postignu kompromis koji balansira unutrašnju stabilnost i regionalne zahteve.
U narednim danima pažnja će biti usmerena na to hoće li Koordinacioni okvir prevazići proceduralne i političke prepreke i formalno predložiti premijera predsedniku, čime bi počeo rok za formiranje vlade prema članu 76 Ustava.
Pomozite nam da budemo bolji.
