Koordinacioni okvir — najveći šiitski blok u Iraku — više od pet meseci od izbora nije imenovao kandidata za premijera. Rok za nominaciju je 26. april, dok SAD otvoreno odbacuju povratak Nouri al-Malikija, a Iran pokušava da utiče putem svojih saveznika. Unutrašnje podele, uloga PMF-a i teška ekonomska situacija čine izbor nove vlade hitnim i komplikovanim.
Irak: Šiitski Blok Pod Pritiskom SAD i Irana — Rok Za Nominaciju Premijera Je 26. April
Former Iraqi Prime Minister Nouri al-Maliki’s candidature has been opposed by the US [File: Hadi Mizban/AP Photo]
Bagdad — Više od pet meseci posle parlamentarnih izbora, Koordinacioni okvir, najveći šiitski blok u iračkom parlamentu, i dalje nije nominovao kandidata za premijera zbog unutrašnjih sukoba i spoljnih pritisaka.
Ko stoji naspram koga
Aktuelni vršilac dužnosti premijera Mohammed Shia al-Sudani teži drugom mandatu, ali mu se suprotstavlja mreža okupljena oko bivšeg premijera Nouri al-Malikija. SAD otvoreno izražavaju protivljenje povratku al-Malikija, dok Iran i proruske frakcije imaju snažan politički i bezbednosni uticaj u zemlji.
Rok i unutrašnja dinamika
Koordinacioni okvir, koji kontroliše oko 185 od 329 poslaničkih mesta, mora da nominira kandidata do 26. aprila prema ustavnoj obavezi. Interna procedura bloka zahteva dvotrećinsku većinu lidera (8 od 12) za formalnu nominaciju; Bassem al-Badri trenutno ima podršku sedam od 12 lidera, pa mu nedostaje jedan glas.
Uloga Irana i poseta Quds snaga
Ismail Qaani, komandant Quds snaga IRGC, navodno je proteklog vikenda posetio Bagdad da pokuša razrešiti zastoje u rukovodstvu. Prema izvorima, poseta je bila delimično usmerena na sprečavanje kandidature Bassem al-Badrija, koji je blizak Malikiju. Posrednik u poseti bio je Falih al-Fayadh, predsednik Popularnih mobilizacionih snaga (PMF).
In this photo provided by the Iraqi Parliament Media Office, members of the Parliament cast their votes during the special session to elect the President of the Republic of Iraq in Baghdad. Nizar Amedi was elected as the country’s new president [Iraqi Parliament Media Office via AP Photo]
SAD, pretnje i instrumenti pritiska
Američka administracija jasno se protivi povratku al-Malikija na premijersku funkciju. U tekstu iz januara, bivši predsednik Donald Trump je javno upozorio da bi SAD obustavile podršku Iraku ako bude izabran al-Maliki. Pored verbalnih pritisaka, Vašington raspolaže i pravnim i finansijskim instrumentima — između ostalog, ističe mogućnost neobnavljanja izvršne naredbe koja štiti iračke naftne prihode deponovane u SAD, čije isteka je najavljeno za maj.
Bezbednosni aspekt i milicije
PMF (al-Hashd al-Shaabi) i druge oružane grupe koje imaju veze sa Iranom igraju centralnu ulogu u pritisku na politički proces. SAD su 17. aprila označile sedam komandanata milicija iz različitih frakcija, što pokazuje da će Vašington nastaviti da targetira Iranom podržane formacije bez obzira na tok formiranja vlade.
Ekonomija i životni standard
Politička blokada dolazi u trenutku kada Irak već oseća ozbiljne ekonomske probleme: nove carinske tarife uvedene 1. januara (do 30% na pojedine proizvode), vraćeni porez na dopunu mobilnih kartica (20%) i rast troškova uvoza. Dodatno, Irak ima oko 90 triliona dinara duga (~69 milijardi USD) i zavisi od nafte za oko 90% prihoda, što dodatno pojačava hitnost formiranja pune vlade.
Zaključak
Unutrašnje podele u Koordinacionom okviru, kombinovane sa pritiscima SAD i uticajem Irana, stvaraju komplikovan i rizičan ambijent za izbor sledeće iračke vlade. Ekonomija, bezbednost i međunarodni odnosi stavljaju dodatni pritisak na lidere da brzo pronađu kompromis.
Napomena: Svi podaci u tekstu potiču iz dostupnih izvora i izjava izvora bliskih procesu formiranja vlade u Iraku.
Pomozite nam da budemo bolji.
