Miodrag Linta poziva Srbiju da pokrene diplomatsku, pravnu i političku kampanju za međunarodno priznavanje genocida nad Srbima u NDH. Kao ključne preduslove navodi usvajanje rezolucije u Skupštini, osnivanje Memorijalnog centra i proglašenje 10. aprila za Dan sećanja. Linta je povodom 81. godišnjice proboja logoraša iz Jasenovca istakao dokumente i dokaze koji govore o planskom i masovnom uništavanju Srba.
Linta: Tri preduslova za diplomatsku i pravnu borbu — zahtev za međunarodno priznavanje genocida nad Srbima u NDH
© RT Balkan
Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona, poručio je da postoje tri ključna preduslova za pokretanje diplomatske, pravne i političke kampanje usmerene na međunarodno priznavanje genocida počinjenog nad Srbima na teritoriji Nezavisne države Hrvatske (NDH).
Tri preduslova
- Usvajanje rezolucije u Narodnoj skupštini Srbije o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH.
- Osnivanje Memorijalnog centra posvećenog stradanju Srba u NDH.
- Proglašenje 10. aprila za Dan sećanja na genocid nad Srbima u NDH.
Povodom obeležavanja 81. godišnjice proboja poslednjih logoraša iz kompleksa logora smrti Jasenovac, Linta je istakao potrebu da Srbija pokrene koordinisanu i sveobuhvatnu akciju na međunarodnom planu kako bi se priznale činjenice i pravno kvalifikovali zločini iz vremena NDH.
"Ključni cilj jeste da što veći broj država potpisnica Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida, kao i međunarodne organizacije, u svojim parlamentima donesu rezolucije kojima će svesno i sistematsko uništavanje Srba od strane ustaškog režima biti prepoznato kao genocid",
Linta podseća da je proglašenjem NDH 10. aprila 1941. započeta realizacija, kako je ocenjeno, dugo pripremanog plana za istrebljenje i uništenje srpskog naroda. Naglasio je da u Srbiji još uvek ne postoji poseban državni dan posvećen isključivo sećanju na srpske žrtve genocida.
On je posebno ukazao na stradanja žena i dece u kompleksu logora Jasenovac, što po njegovim rečima potvrđuje nameru potpunog uništenja srpskog naroda u NDH. Linta je dodao da dokumenti iz vremena NDH ukazuju na to da je kompleks logora Jasenovac imao praktično neograničen kapacitet, što pojačava argument o planskom i masovnom karakteru zločina. Takođe je podsetio da su mnogi zločini izvršeni i van logora, na kućnim pragovima i drugim mestima, što govori o rasprostranjenosti i brutalnosti terora.
Zaključak: Linta poziva državu i nadležne institucije da preduzmu konkretne korake — usvajanje rezolucije, osnivanje memorijalnog centra i proglašenje 10. aprila kao Dana sećanja — kako bi se stvorili uslovi za međunarodnu pravnu i diplomatsku inicijativu.
Pomozite nam da budemo bolji.
