Biogoriva ponovo privlače pažnju zbog poremećaja u snabdevanju naftom i rasta cena, dok inicijative poput Belém 4x podstiču ulaganja u sektor. Međutim, kritičari ukazuju na visoke troškove, emisije iz promene korišćenja zemljišta i rizike po biodiverzitet — posebno u regijama kao što su Papua i Cerrado. Dok industrija obećava održiva rešenja i nove tehnologije, njihova finansijska održivost i skalabilnost ostaju neizvesni.
Zašto biogoriva ponovo dolaze u fokus — prilika za energiju ili nova ekološka opasnost?
Izgledi za biogoriva ponovo se poboljšavaju: praktično zatvaranje Hormuškog moreuza koje ometa dobavu nafte i gasa podstaklo je rast cena i obnovljeno interesovanje država i kompanija da investiraju u biogoriva kao meru za ublažavanje energetskog rizika, a uz zadržavanje klimatskih obaveza.
Zašto sada?
Geopolitički šokovi u lancima snabdevanja energentima i rast cena nafte podstakli su inicijative kao što je Belém 4x Pledge — cilj da se upotreba bioenergije i biogoriva poveća četiri puta u narednoj deceniji — dok pojedine zemlje planiraju velike projekte i strože obaveze za mešanje biogoriva u goriva.
Ko ulaže i za šta
Velike naftne kompanije (BP, Chevron, ExxonMobil, Shell, TotalEnergies, ENI) ulažu u desetine postrojenja (43 najavljena do 2030.) fokusiranih pre svega na niskougljenična „drop-in“ goriva koja se mogu direktno koristiti u avijaciji, brodskom i teškom transportu. Avijacija troši oko 8% svetske nafte, a brodarstvo oko 7% — sektori gde je elektrifikacija i dalje ograničena.
Skalabilnost i ekonomska realnost
Većina komercijalno dostupnih biogoriva danas potiče iz prehrambenih useva (kukuruz, palmino ulje, uljana repica, šećerna trska). Oni su često skuplji od fosilnih derivata, pa ekonomska prednost u pogledu energetske sigurnosti nije očigledna. Primer: Chevron je prošle godine zatvorio dve biodizel fabrike u američkoj srednjoj zapadnoj regiji zbog slabe tražnje.
Ekološki rizici
Glavne kritike odnose se na emisije iz promene korišćenja zemljišta, gubitak biodiverziteta i štetu ekosistemima. Planovi za širenje plantaža uključuju kontroverzne predloge poput indonežanske plantaže od 560.000 hektara u Papui i ekspanziju šećerne trske u brazilskom Cerradu — područjima visokog biodiverziteta i značajnih ugljeničnih rezervi.
Cian Delaney, Transport & Environment: „Postoje emisije povezane sa promenom korišćenja zemljišta, problemi s biodiverzitetom i velike zahteve za zemljištem — sve to umanjuje klimatske koristi.“
Postoji li održivo rešenje?
Zagovornici tvrde da sertifikacija, proveravanje porekla i tehnologije sledeće generacije (npr. algi) mogu omogućiti održivu proizvodnju. Međutim, ta rešenja još uvek nisu dokazala ekonomsku održivost i skalabilnost u velikoj meri.
Na naučnoj fronti, više od 100 naučnika potpisalo je otvoreno pismo na COP30 upozoravajući na rizike brzog širenja biogoriva. Debata se suštinski svodi na pitanje: da li kratkoročne koristi za energetsku sigurnost zasenjuju dugoročne klimatske i ekološke posledice?
Zaključak: Biogoriva nude moguću dopunu u portfoliju za dekarbonizaciju, posebno u sektorima koje je teško elektrifikovati. Ipak, bez stroge regulative, transparentnih verifikacionih sistema i prioriteta očuvanja prirodnih staništa, širenje biogoriva može doneti nove ekološke i klimatske troškove.
Pomozite nam da budemo bolji.
