Obećanje sa COP28 iz 2023. da svet započne povlačenje iz ere fosilnih goriva suočava se sa snažnim preprekama: ekonomska zavisnost od nafte, nedostatak političke volje i uticaj lobija. Geopolitičke tenzije, poput ometanja kroz Hormuški moreuz, dodatno naglašavaju ranjivost snabdevanja. Ipak, obnovljivi izvori brzo rastu — IRENA je 2025. zabeležila skoro 50% globalnog kapaciteta — a primeri u Kini i Pakistanu pokazuju da transformacija može biti uspešna.
Zašto je teško napustiti fosilna goriva: novac, lobisti i politička inercija
More than 190 countries agreed to transition away fromfossilfuelsat the COP28 meeting in Dubai in 2023, but little progress has been made on the issue since then (William WEST)(William WEST/AFP/AFP)
Na klimatskom samitu COP28 u Dubaiu 2023. godine međunarodna zajednica je zvanično potvrdila nameru da započne prelaz sa fosilnih goriva — korak koji su mnogi protumačili kao početak kraja ere nafte. Međutim, napredak od tada je bio ograničen: ekonomske veze, političke odluke i snažan lobistički otpor i dalje usporavaju promene.
Ekonomija: Zašto je nafta teško zameniti
Nafta i gas su duboko integrisani u globalne finansijske tokove i tržišta kapitala. Cene nafte utiču na berze, državni budžete i trgovinske tokove. "Ne možemo napraviti tranziciju gašenjem kompanija za fosilna goriva preko noći, jer bi to izazvalo neviđenu globalnu ekonomsku katastrofu", rekao je Claudio Angelo iz Climate Observatoryja za AFP.
Države čiji su prihodi zavisni od prodaje nafte — poput Iraka, Kuvajta i Saudijske Arabije — naročito su ranjive. Čak i zemlje sa diversifikovanom privredom mogu pretrpeti ozbiljne posledice ako iznenada izgube prihode od nafte.
Politička volja i geopolitika
Prelaz na obnovljive izvore zahteva dugoročne politike i strateške izbore. Bill Hare iz Climate Analytics ističe da zemlje poput SAD, Kanade i Australije imaju tehničke i finansijske kapacitete za zelen prelaz, ali da često nedostaje politička volja. Povratak populističkih i desničarskih lidera u nekim državama dodatno usporava klimatske ambicije.
Ratovi i geopolitičke tenzije, poput konflikta na Bliskom istoku, pokazuju koliko je globalna ekonomija i dalje zavisna od nafte — primerice, zatvaranje ili ometanje prometa kroz Hormuški moreuz ima trenutne i široke posledice po snabdevanje energijom.
Lobisti i industrijski otpor
Industrija nafte i gasa je među najmoćnijim lobističkim grupama globalno i decenijama je koristila uticaj kako bi usporila regulatorne promene. Angelo napominje da su kompanije dobijale vreme da prilagode strategije, a istrage su otkrile kako su konsultantske kuće ponekad zastupale interese naftnih giganata tokom priprema za međunarodne klimatske pregovore.
"Sektor nafte i gasa je najmoćniji lobistički interes na planeti", rekao je Claudio Angelo.
Ko će platiti tranziciju?
Pravi prelaz zahteva velike investicije i međunarodnu solidarnost. Potrebna je finansijska podrška i bogatim proizvođačima nafte da diversifikuju ekonomije, i siromašnim uvoznicima koji nemaju sredstva za brzu energetsku transformaciju. Bill Hare ističe potrebu za međunarodnim mehanizmima koji bi olakšali ovu tranziciju.
Znaci napretka
Uprkos preprekama, dešavaju se značajni pomaci: prema IRENA-i, obnovljivi izvori činili su skoro polovinu globalnog kapaciteta za proizvodnju električne energije u 2025. godini. Kina je znatno povećala kapacitete vetra i solarne energije, a zemlje kao Pakistan su napravile brze pomake ka solarnim rešenjima. U nekim delovima SAD i Australije prelaz na obnovljive izvore doveo je do nižih računa za električnu energiju.
Zaključak
Kombinacija ekonomskih zavisnosti, nedostatka političke volje, snažnog lobističkog pritiska i potrebe za velikim međunarodnim ulaganjima objašnjava zašto je put ka napuštanju fosilnih goriva i dalje težak i neizvestan. Ipak, postoje jasni primeri gde investicije i politika donose rezultate — što pokazuje da tranzicija nije nemoguća, već zahteva koordinisanu globalnu akciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
