Kriza oko Ormuskog moreuza: Globalne nestašice goriva i mere štednje širom sveta

Efektivno zatvaranje Ormuskog (Hormuz) moreuza od strane Irana izazvalo je lančanu reakciju u globalnom energetskom snabdevanju: skok cena nafte i avio-goriva, ograničenja u isporukama i hitne mere vlada od Evrope do Azije.

Šta se dogodilo

Ormuski moreuz je zatvoren za većinu brodskog saobraćaja otkako su, prema izveštajima, Sjedinjene Države i Izrael 28. februara pokrenule napade na ciljeve povezane s Iranom. Kroz ovaj moreuz protiče oko 20% svetske nafte, što Teheranu daje značajan uticaj na globalno snabdevanje.

Direktne posledice

Skok cena i prekidi u transportu nafte već dovode do nestašica goriva, posebno avio-goriva, i pritiska na rafinerije i distributivne lance. Prethodni napadi Irana na objekte u zalivskim državama i na pomorski saobraćaj dodatno su smanjili proizvodnju i logističku fleksibilnost regiona.

Gde se kriza najviše oseća

Evropa i avio-saobraćaj

Evropski aerodromi uvode ograničenja u dotoku avio-goriva, a neke aviokompanije preventivno otkazuju letove. U Italiji su aerodromi u Bolonji, Milanu, Trevisu i Veneciji uveli privremena ograničenja dotoka goriva preko Air BP Italia. IATA je izvestila da je prosečna cena avio-goriva dostigla oko 195 USD po barelu, više nego duplo u odnosu na prošlu godinu, dok je u SAD cena po nekim indeksima porasla i do 95% od početka konflikta.

Velika Britanija

Očekuju se prekidi u letu i potencijalni problemi sa snabdevanjem, što su istakli i operateri poput Ryanaira. Predsednik Ryanaira Michael O'Leary upozorio je da bi, ukoliko zatvaranje moreuza potraje, moglo doći do otkazivanja 5–10% letova tokom leta, zbog logističkih prepreka u dotoku goriva iz Zaliva.

Južna Azija: Bangladeš

Bangladeš, koji uvozi oko 95% svoje energije, beleži paniku i nasilne incidente na pumpama i cisternama. Prema izveštajima predstavnika vlasnika benzinskih stanica, napadi i pljačke su učestali, dok vlasti uvode mere štednje i ograničavanja rada javnih i komercijalnih objekata.

Australija i Novi Zeland

Australijska vlada je pokušala da umiri javnost i najavila dolazak više od 50 brodova sa gorivom za kratkoročno ublažavanje stanja. Premijer Anthony Albanese pozvao je građane da koriste javni prevoz i izbegavaju panično gomilanje goriva. Air New Zealand najavio je privremeno smanjenje broja letova, a Novi Zeland planira direktnu finansijsku pomoć domaćinstvima kako bi ublažio udar na budžete porodica.

Južna Koreja i zemlje Jugoistočne Azije

Južna Koreja je uvela mere za štednju energije, ograničila cene i smanjila poreze na gorivo, dok razmatra i produženje rada termoelektrana na ugalj. Filipini su proglasili nacionalno vanredno stanje usled visokih cena nafte i podstiču karpooling i skraćeno radno vreme za javne službenike. Tajland, Vijetnam i Indonezija podstiču rad od kuće i druge mere za smanjenje potrošnje goriva.

Izjave i tenzije

Bivši predsednik Donald Trump je, putem platforme Truth Social, oštro poručio Iranu da otvori moreuz, dok su diplomatske tenzije i retorika dodatno pojačale neizvesnost na tržištima energenata.

Open the F—in’ Strait, you crazy b—tards, or you’ll be living in Hell.

Šta to znači za građane i privredu

Rast cena goriva utiče direktno na cene transporta, što se brzo prenosi na porast cena hrane i ostalih dobara. Poljoprivreda, logistika i avio-industrija su među najranjivijima. Vlade uvode kombinaciju kratkoročnih mera (uvozne pošiljke, subvencije, kućna pomoć) i srednjoročnih strategija (ograničenja izvoza, diversifikacija snabdevanja) kako bi ublažile posledice.

Zaključak

Situacija ostaje fluidna: ukoliko se Ormuski moreuz ne otvori brzo ili se ne postigne diplomatsko rešenje, očekuju se dalji pritisci na cene energenata i nove mere štednje širom sveta. Potrošačima u Srbiji i regionu preporučuje se praćenje zvaničnih saopštenja, racionalna potrošnja goriva i spremnost preduzeća na moguće povremene poremećaje u lancima snabdevanja.