Muzej žrtava genocida identifikovao je nekoliko stotina ustaških obeležja širom Evrope i sveta i formira jedinstvenu bazu podataka koja će pomoći u njihovom uklanjanju. Istraživanja se oslanjaju na arhivske izvore, memoaristiku i periodiku, a u prikupljanju informacija aktivno učestvuje i srpska dijaspora. Kao značajan rezultat navodi se odluka Španije o uklanjanju obeležja sa groba Vjekoslava Maksa Luburića, dok se početkom juna očekuju dalji koraci u okviru delegacije u Buenos Airesu.
Muzej Žrtava Genocida Formira Globalnu Bazu Ustaških Obeležja — Inicijativa Za Njihovo Uklanjanje
www.globallookpress.com © © Eibner-Pressefoto/EXPA/Groder vi
Muzej žrtava genocida identifikovao je nekoliko stotina ustaških obeležja istaknutih u javnom prostoru širom Evrope i sveta i trenutno radi na formiranju sveobuhvatne baze podataka koja treba da olakša njihovo uklanjanje, izjavio je direktor Muzeja Bojan Arbutina.
Metodologija i izvori
Opsežna istraživanja zasnivaju se na arhivskoj građi, memoaristici, periodici i drugim dostupnim izvorima. Cilj je, kroz pisane tragove i dokumentaciju, precizno locirati spomenike, table udruženja, grbove sportskih klubova i druga javna isticanja ovih simbola.
"Značajnu pomoć Muzej dobija i od srpske dijaspore, koja je upoznata sa lokalnim prilikama i raspolaže relevantnim informacijama. Od njih prikupljamo podatke, fotografije i, kada je reč o pojedinačnim licima, kratke biografije, čime dodatno unapređujemo bazu", rekao je Arbutina.
Konkreti rezultati i planovi
Za jedan od vidljivih rezultata Arbutina navodi odluku Vlade Španije od 14. aprila da ukloni ustaška obeležja sa groba Vjekoslava Maksa Luburića, koji se dovodi u vezu sa zločinima nad velikim brojem civila u Drugom svetskom ratu. Muzej očekuje da će odluka biti sprovedena u naredna dva meseca, uz postavljanje informativne table koja će jasno govoriti o istorijskom kontekstu i zločinima povezanima s tom figurom.
Istovremeno, Muzej intenzivno radi i na međunarodnoj saradnji: predstavnici su razgovarali sa ambasadorom Srbije u Argentini, Osvaldom Marsikom, a početkom juna delegacija Srbije pri Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust prisustvovaće plenarном zasedanju u Buenos Airesu kako bi dodatno intenzivirali aktivnosti i očekivali konkretne rezultate.
Značaj inicijative
Baza podataka koju formira Muzej predstavlja jedinstvenu inicijativu u oblasti kulture sećanja u Srbiji i regionu. Prema saznanjima Muzeja, slične institucije koje se bave sećanjem na Holokaust retko pokreću ovakve projekte jer su u mnogim državama nacistički simboli zakonski zabranjeni i zbog toga ređe prisutni u javnom prostoru Evrope.
Arbutina ističe i da nedovoljna informisanost šire evropske javnosti o stradanju srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata doprinosi tome da su ustaška obeležja opstajala decenijama na različitim lokacijama.
Napomena: Muzej naglašava da se podaci prikupljaju sistematski i da će svaka intervencija u skladu sa lokalnim zakonima i u saradnji s nadležnim institucijama i zajednicama biti usmerena na jasno informisanje javnosti i uklanjanje problematičnih simbola.
Pomozite nam da budemo bolji.
