Methana u Grčkoj pokazuje da vulkani mogu stajati mirni stotinama hiljada godina dok ispod površine tiho nakupljaju magmu. Naučnici su rekonstruisali oko 700.000 godina aktivnosti i utvrdili da je najduži period tišine (≈280.000–168.000 godina) zapravo faza nakupljanja superhidratne, vodom bogate magme. Takva magma kristalizuje, postaje viskozna i usporava svoj uspon za faktor 100–1.000, ostajući zatočena i povećavajući potencijal za snažnije erupcije u budućnosti.
Methana u Grčkoj: Kako vulkan može 'spavati' stotinama hiljada godina pre nego što se probudi
Brown lava rock from the youngest eruption on Methana is seen extending into the sea, with limestone visible behind, Greece, August 5, 2019. Razvan-Gabriel Popa/Handout via REUTERS/File Photo
Za zajednice koje žive u senci vulkana, dugi period tišine često deluje kao dokaz da je geološki džin umro. Nova studija o istoriji vulkana Methana u Grčkoj pokazuje da to ne mora da bude tačno: vulkan može dremati više od 100.000 godina dok ispod površine tiho nakuplja opasne količine magme.
Methana se nalazi oko 60 km jugozapadno od Atine. Istraživači su rekonstruisali oko 700.000 godina aktivnosti ovog vulkana i otkrili seriju erupcija razdvojenih veoma dugim periodima mirovanja. Najduži takav period, od približno 280.000 do 168.000 godina pre sadašnjeg doba, nije označio kraj delovanja, već je predstavljao fazu intenzivnog nakupljanja magme pod zemljom.
"Ovaj dugo trajni period mirovnog stanja na Methani dogodio se u prapovesti, pa ga razotkrivamo preko hemijskih tragova sačuvanih u stijenama i mineralima. Da bismo razumeli šta se dešavalo ispod Methane, treba da zamislimo vulkan kao vrh ledenog brega: na površini vidimo samo mali deo, dok je veći deo magmatskog sistema pod zemljom," rekao je Răzvan-Gabriel Popa, vulkanolog sa ETH Zürich i vodeći autor studije objavljene u Science Advances.
Ključna uloga pripada takozvanoj superhidratnoj magmi — izuzetno bogatoj vodom. Dok ta magma uzlazi kroz koru, vodeni gasovi formiraju mehuriće i podstiču kristalizaciju. Magma postaje viskoznija i lepljiva, njen uspon se usporava za faktor od 100 do 1.000 i često se zaustavlja pre nego što dođe do erupcije.
Umesto klasičnog izbacivanja materijala, magma ostaje zarobljena u rezervoaru. Kako se rezervoar puni kristalizovanom, gustoćom promenjenom magmom, on raste — što vremenom može da dovede do većih i energičnijih erupcija nego što bi se očekivalo nakon duge tišine.
Da bi rekonstruisali dugu istoriju Methane, naučnici su datovali više od 1.250 cirkonskih kristala iz vulkanskih stenova, a tamo gde cirkon nije bio dostupan koristili su i druge minerale, kao što je ilmenit. Ovi geokronološki podaci omogućili su praćenje aktivnosti magmatskih komora i tokom „mirnih“ perioda.
Popa napominje da se ovakva „tihna“ akumulacija magme može detektovati savremenim instrumentima: nakupljanje magme u dubini često izaziva sitne potrese koje seizmometri registruju, a tlo se može blago izbočiti za nekoliko centimetara godišnje — promene koje sateliti i GPS sistemi mogu uočiti.
Iako je Methana relativno blizu atinske aglomeracije, trenutno se ne smatra neposrednom velikom pretnjom; buduće erupcije verovatno bi imale oblik lavinih tokova sličnih prethodnim događajima. Ipak, tim upozorava da je proces verovatno rasprostranjeniji nego što se mislilo — mnogi naizgled neaktivni vulkani u regionima kao što su Grčka, Italija, Severna i Južna Amerika i Japan mogu tiho graditi magmatske rezervoare pod površinom.
Tim planira sledeće istraživanje na vulkanu Ciomadul u Istočnim Karpatskim planinama u Rumuniji — objektu koji je miran gotovo 30.000 godina, a koji ipak može da krije aktivnu magmatsku komoru. "Važno je za društvo da razume da tišina vulkana ne znači nužno i bezbednost", zaključio je Popa.
Šta ovo znači za javnost: dug period tišine ne garantuje da je vulkan ugašen. Kontinuirano praćenje seizmičnosti, deformacija tla i hemijskih promena u stenama ostaje ključ za pravovremeno otkrivanje „tihog“ nakupljanja magme.
Pomozite nam da budemo bolji.
