Izveštaj WRI i Univerziteta Maryland pokazuje da je globalni gubitak tropskih primarnih šuma u 2025. smanjen na 4,3 miliona hektara, što je pad od 36% u odnosu na 2024. godinu. Veći deo poboljšanja pripisuje se smanjenju u Brazilu, delom zbog pooštrenih mera nakon dolaska predsednika Lule. Ipak, gubitak je i dalje 46% veći nego pre deset godina i oko 70% iznad nivoa potrebnog za ispunjenje cilja za 2030. Požari, klimatske promene i poljoprivredna ekspanzija ostaju glavne pretnje.
Ohrabrujuće, ali Zabrinjavajuće: Globalni Gubitak Tropskih Šuma Pao 36% u 2025., Ipak Daleko Od Cilja
Aerial view of a forest fire in the Amazon Rainforest, Brazil, in September 2020 [File: Courtesy Andre Dib/WWF Brazil]
Nova analiza World Resources Institute (WRI) i Univerziteta Maryland pokazuje da je globalni gubitak tropskih primarnih šuma u 2025. opao na 4,3 miliona hektara (oko 10,6 miliona akri) — što predstavlja smanjenje od 36% u odnosu na 2024. godinu. Ipak, autori upozoravaju da je tempo gubitka i dalje alarmantno visok i daleko od potrebnog da bi se postigao cilj za 2030. godinu.
Ključni nalazi
Prema izveštaju zasnovanom na satelitskim podacima, ovaj pad delom odražava učinak snažnijih državnih mera, ali je i posledica zatišja nakon ekstremne godine požara.
"Pad ove veličine tokom jedne godine je ohrabrujući — pokazuje šta odlučna državna akcija može postići", izjavila je Elizabeth Goldman, saradnica direktora platforme Global Forest Watch pri WRI.
Istraživači ističu da su požari, pojačani klimatskim promenama, postali "opasni novi normal" koji može brzo poništiti postignuti napredak. Očekivani povratak fenomena El Niño sredinom godine dodatno povećava rizik od talasa vrućina, suša i šumskih požara.
Regionalne tendencije
Veliki deo globalnog smanjenja pripisuje se Brazilu, zemlji sa najvećom prašumom na svetu. U Brazilu je, isključujući požare, zabeležen pad gubitka šuma od 41% u odnosu na 2024. — najniža stopa u istoriji merenja.
Goldman povezuje poboljšanje sa pooštrenim politikama i većom primenom zakona nakon stupanja na dužnost predsednika Luiza Inácia Lule da Silve 2023. godine, uključujući ponovno pokretanje akcija protiv krčenja i strože kazne za ekološke prekršaje. Ipak, pretnje ostaju: širenje poljoprivrede za soju i stočarstvo, kao i lokalni pritisci za slabljenje zaštitnih propisa.
Susedna Kolumbija zabeležila je pad gubitka šuma od 17% — druga najniža vrednost od 2016. godine — zahvaljujući državnim politikama i sporazumima koji ograničavaju seču. Nasuprot tome, gubitak tropskih šuma ostao je visok u delovima Afrike, posebno u Demokratskoj Republici Kongo i Kamerunu.
Uloga požara i klimatskih promena
Globalni gubitak pokrivača drveća opao je za 14% u 2025. godini, ali požari su i dalje igrali ključnu ulogu — odgovorni su za oko 42% uništenja tropskih šuma. Iako su ljudske aktivnosti glavni uzrok požara u tropima, klimatske promene intenziviraju prirodne cikluse požara u severnim i umerenim predelima.
Ilustracija razmera: Kanada je imala drugu najgoru godinu po broju požara u zabeleženoj istoriji, sa oko 5,3 miliona hektara izgorelog šumskog područja.
"Šume i dalje predstavljaju moćne rezervoare ugljenika koji usporavaju klimatske promene, ali požari i suše na zagrevanju planete sve češće pretvaraju ta staništa u izvore emisija", upozorio je Rod Taylor, globalni direktor za šume u WRI. "Nalazimo se na oštrici noža."
Šta dalje?
Autori izveštaja poručuju da je ovo primer kako politike i njihova primena mogu dovesti do brzih promena, ali i da bez kontinuirane kontrole, borbe protiv požara i političke volje, dobitci mogu biti privremeni. Da bi se postigao cilj za 2030. neophodno je ubrzati napore i smanjiti trenutni nivo gubitka šuma za oko 70% u odnosu na zabeležene vrednosti.
Izvor: World Resources Institute (WRI) i Univerzitet Maryland, analiza satelitskih podataka, 2025.
Pomozite nam da budemo bolji.
