Gubitak starih tropskih šuma pao je za 36% u 2025. Prema satelitskim podacima, oko 43.000 km² je izgubljeno — približno trećina manje nego 2024. godine. Napredak je delom rezultat pojačanih mera zaštite u Brazilu, Kolumbiji i Maleziji, ali opasnost od požara može porasti zbog klimatskih promena i očekivanog El Niño. Stručnjaci pozivaju na hitne mere upravljanja požarima i jačanje otpornosti šuma.
Pad gubitka tropskih šuma u 2025. — Napredak, ali El Niño i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju
The Amazon rainforest disappeared less quickly in 2025 than in 2024 [AFP via Getty Images]
Prema najnovijim satelitskim podacima, gubitak starih tropskih šuma usporio je u 2025. godini, a glavni doprinos ovom padu dali su napori u Brazilu i drugim zemljama za suzbijanje krčenja i požara.
Ključne brojke
Analize World Resources Institute i Univerziteta Maryland pokazuju da je gotovo 43.000 km² (oko 17.000 milja²) starih tropskih šuma izgubljeno globalno u 2025. — što je približno površini Danske. To predstavlja pad od 36% u odnosu na rekordne gubitke 2024. godine.
Šta stoji iza pada
Pad gubitka delimično se objašnjava smanjenjem izuzetno intenzivnih požara iz 2024, koji su tada bili pojačani kroz kombinaciju El Niño uslova i ljudski pogonjene klimatske promene. Takođe, istraživači ističu veću političku volju i pojačano sprovođenje zaštitnih mera u zemljama kao što su Brazil, Kolumbija i Malezija.
U Brazilu, izuzimajući gubitke nastale požarima, procenjuje se da je nestalo samo 5.700 km² starih tropskih šuma u 2025. — najniža vrednost od početka serije podataka 2002. godine.
Neizvesnosti i budući rizici
Podaci nose određenu dozu neizvesnosti: štete nastale krajem jedne godine nekad sateliti registruju tek u prvim mesecima naredne. Ipak, naučnici ocenjuju da je opšti trend smanjenja gubitaka realan.
Međutim, zabrinutost raste zbog očekivanog prelaska u fazu El Niño kasnije tokom godine i trajnog uticaja klimatskih promena, što može povećati verovatnoću i intenzitet šumskih požara. Stručnjaci upozoravaju da bez brže i efikasnije politike upravljanja požarima i jačanja otpornosti šuma, ovaj kratkoročni napredak može biti ugrožen.
"Klimatske promene i krčenje zemljišta su skratile fitilj za globalne šumske požare," rekao je prof. Matthew Hansen (Univerzitet Maryland). "Bez hitne akcije da se požarima upravlja efikasnije, rizikujemo da gurnemo najvažnije šume sveta preko tačke iz koje nema oporavka."
Širi kontekst: Evropa i Copernicus
U odvojenom izveštaju, evropska klimatska služba Copernicus navodi da su klimatske promene doprinele intenzivnim talasima vrućine, požarima i sušama u velikom delu Evrope prošle godine. Najmanje 95% kontinenta zabeležilo je iznadprosečne temperature, a više od 10.000 km² je izgorelo — veće od površine Kipra. Prosečne površinske temperature evropskih mora bile su rekordne, posebno u Sredozemlju.
Zaključak
Podaci za 2025. donose ohrabrujući signal da su mere za zaštitu šuma dale rezultate, ali oprez je neophodan: klimatske promene i nadolazeći El Niño mogu brzo poništiti postignuti napredak. Potrebne su hitne, koordinisane mere za upravljanje požarima, strože zaštitne politike i programi za povećanje otpornosti ekosistema.
Pomozite nam da budemo bolji.
