Hiljade Malijaca, većinom žena i dece, prešlo je u Mauritaniju nakon talasa nasilja u severnom i centralnom Maliju. Svedoci izveštavaju o brutalnim zločinima — uključujući dekapitacije, silovanja i mučenja — za koje su optužene malijske snage i ruski borci povezani sa Wagnerom/Africa Corps. UNHCR upozorava na rastuću humanitarnu krizu dok regionalne i međunarodne optužbe rastu, uključujući i tužbu pred Afričkim sudom za ljudska prava.
„Videli smo užasne stvari”: Hiljade Malijaca beže u Mauritaniju nakon talasa zločina
A refugee tent is set up in Douankara on Mauritania’s border with Mali [Shola Lawal/Al Jazeera]
Napomena: Al Jazeera je izostavila neke podatke o sagovornicima, kao što su prezimena, radi njihove zaštite.
Douankara, Mauritanija – Jedne večeri krajem marta, 75-godišnji Moctar se okupio sa porodicom i komšijama u selu Sondaje na severu Malija kako bi isplanirali beg. Mesecima su sela bila izložena racijama i napadima rivalizirajućih naoružanih grupa; dvojica Moctarovih rođaka ubijena su u jednoj zasedi, nakon čega je selo dobilo ultimatum da ga napusti u roku od 72 sata.
„Videli smo užasne stvari”, rekao je Moctar na tamaješkom jeziku. „Ljudi su bili dekapitovani i njihove glave stavljane na grudi. Strah u očima ljudi nas je učinio još uplašenijim.”
Moctarova porodica jedna je od hiljada koja je u poslednjim mesecima prešla granicu u Mauritaniju, traumatizovana nasiljem i zlostavljanjima koja su videli. Prema podacima UNHCR-a, od oktobra do aprila najmanje 13.000 ljudi je raseljeno u zajednicama poput Douankare i Fassale, dok je više od 100.000 potvrdilo prelazak u Mauritaniju od kraja 2023. godine.
Refugees wait for treatment at a clinic run by Doctors Without Borders close to the Malian border in Douankara [Shola Lawal/Al Jazeera]
Konflikt, akteri i optužbe
Na terenu se sukobljavaju malijska vojska i njihove saveznike, među kojima su i ruski borci povezani sa nekadašnjom privatnom grupom Wagner, sada delimično integrisanom u takozvani Africa Corps. Do 2.000 ruskih boraca raspoređeno je u Maliju, prema izvorima.
Među naoružanim grupama najistaknutija je JNIM (Jama’at Nusrat al-Islam wal Muslimeen), procenjena na oko 10.000 boraca, koja deluje u centralnim i severnim oblastima, dok je ISIL-ov ogranak (ISSP) aktivan u provinciji Sahel, posebno u Menaki. Pobunjenička Azawad Liberation Front (FLA) takođe vodi borbe za autonomiju severa.
Sve strane optužuju se za kršenje humanitarnih standarda. Prema iskazima izbeglica u Mauritaniji, malijska vojska i ruski borci ponekad su koristili kolektivne kazne: navode se ubistva, silovanja, mučenja, pa čak i dekapitacije i bacanja u živu zemlju. Al Jazeera ove tvrdnje nije nezavisno potvrdila i nije dobila komentar od malijskih ili ruskih vlasti.
Refugees walk in Mbera camp in Mauritania, where hundreds of thousands of Malians displaced in 2012 and since 2023 live [Shola Lawal/Al Jazeera]
20. aprila tri nevladine organizacije podnele su pred Afričkim sudom za ljudska prava tužbu protiv Malija, optužujući državu za "teška kršenja ljudskih prava" u vezi sa angažovanjem stranih boraca.
Humanitarne posledice
Stotine novih izbeglica i raseljenih utiču na lokalne resurse u Mauritaniji: ograničene pašnjake, vodu, škole i zdravstvene ustanove. Kamp Mbera, gde su mnogi pronašli utočište još od 2012. godine, ponovo se suočava sa pritiskom — teškoće u pristupu obrazovanju, medicinskoj pomoći i osnovnim uslugama postale su svakodnevnica.
Omar Doukali, portparol UNHCR-a u Mauritaniji, ističe da su većina novopridošlih žene i deca i da humanitarne agencije rade na identifikaciji najranjivijih kako bi im obezbedile hitnu pomoć, iako su mnogi programi pogođeni smanjenjem međunarodne pomoći.
Mbera community leader Mohamed “Momo” Ag Malha says needs in the camp were already high before the latest influx of refugees from Mali [Shola Lawal/Al Jazeera]
U kampu Mbera, 84-godišnji Mohamed „Momo” Ag Malha opisuje osećaj beznade kod zajednice koja je pre više od decenije već bila prinuđena na bekstvo: „Mi, malijski narod, žrtve smo svih. Sve što želimo je mir i da se vratimo u svoje domove.”
Konflikt u Maliju ostaje kompleksan i fluidan: i dok neke teritorije povremeno bivaju vraćene pod kontrolu vlade ili saveznika, nedostatak stalne prisutnosti i dalje omogućava povratak naoružanih grupa, što produbljuje humanitarnu krizu i posledice po civile.
Napomena urednika: Tekst sadrži svedočenja izbeglica i izveštaje nevladinih organizacija koje Al Jazeera nije mogla potpuno nezavisno da verifikuje. Brojke i optužbe su predstavljene prema dostupnim izvorima UNHCR-a i analizama nezavisnih think-tankova.
Pomozite nam da budemo bolji.
