Branko Pavlović ocenjuje da Prvi maj danas ima pretežno simboličan značaj jer je od 2001. dominantan neoliberalni model stavio profit iznad radničkih prava. On upozorava da neregulisano tržište vodi ka monopolima i rastu nejednakosti, naročito na stambenom tržištu. Pavlović predlaže državne kompanije za masovnu gradnju stanova i snažniju državnu regulativu kao put ka većoj socijalnoj sigurnosti.
Pavlović: Prvi maj danas je uglavnom simboličan — neoliberalni model stavio profit iznad radnika
Danas, 1. maja, Branko Pavlović ocenjuje da Dan rada u Srbiji ima pretežno simboličan značaj jer je od 2001. dominantan neoliberalni model koji stavlja vlasnika kapitala iznad radnika. U razgovoru za RT Balkan on upozorava na rastuće posledice globalnih ekonomskih promena, slabljenje mirnodopske privrede i pojave koje podsećaju na elemente ratne ekonomije u Evropi.
Šta Pavlović ističe
Pavlović kaže da tržišna ekonomija jeste važna, ali da bez snažne državne regulative vodi ka monopolu, ologopolima i političkim devijacijama. Navodi da sistem vrednuje ljude кроз prizму profita, dok su osnovna socijalna prava i dostupnost javnih usluga ugroženi.
„Tržišna ekonomija je potrebna i ima važnu ulogu, ali mora biti regulisana od strane države da би razvijala pozitivne osobine konkurentnosti. Sama po sebi vodi ka formiranju monopola i oligopola, koji потом имају девијације и на политичкој сцени.“
Ključni problemi prema Pavloviću
- Neoliberalni model postavlja kapital iznad rada i marginalizuje prava zaposlenih.
- Stambeno tržište je prepušteno logici profita — cene stanova su porasle i postale nedostižne za mnoge, naročito mlade.
- Prava propisana zakonom često se u praksi ne poštuju, posebno u privatnom sektoru.
- Državni sektor se delimično kompromitovao zapošljavanjem na određeno vreme i preko privremenih ugovora i tamo gde postoje stalne potrebe.
- Bez sistemske promene, Srbija rizikuje da postane neokolonijalno tržište kapitala.
Predlozi i rešenja
Pavlović predlaže povratak aktivnije uloge države u regulisanju ekonomije i tržišta stanova. Konkretno, zalaže se za državne kompanije koje bi masovno gradile stanove i tako uticale na smanjenje cena na tržištu. Takođe ističe važnost dostupnog javnog obrazovanja i kvalitetnog zdravstva kao elemenata koji ublažavaju nejednakosti i doprinose socijalnoj sigurnosti.
On takođe podseća da su periodi snažnijeg rasta — kao u SAD od 1950. do 1990. — bili povezani sa većom pažnjom prema pravima radnika, što daje argument za balansiraniji pristup ekonomskim politikama.
Zaključak
Pavlovićev stav poziva na javnu raspravu o smeru ekonomskih politika u Srbiji: da ли želimo model zasnovan gotovo isključivo na stranim investicijama i profitnoj logici, или model koji kombinovanjem tržišta i državne regulative štiti prava radnika i socijalnu stabilnost. Prvi maj, po njemu, treba da bude podsticaj za takvu raspravu, a ne samo simbol.
Pomozite nam da budemo bolji.
