Dr Duško Čelić upozorava da predložene izmene Zakona o javnoj imovini u Prištini prebacuju vlasnička prava sa opština na centralnu vlast, što posebno pogađa srpske opštine na Kosovu i Metohiji. Prethodni zakon iz 2023. već je proglasio prirodna bogatstva i infrastrukturu svojinom „Republika Kosovo“, a nove izmene brišu mogućnost lokalnog vlasništva. Čelić kritikuje pasivnost EU i međunarodnih misija, kao i nedostatak delotvornih poteza Srbije.
Priština sprema novi udar: Predlog zakona o javnoj imovini koji ugrožava srpske opštine
Vlast u Prištini priprema izmene Zakona o javnoj imovini koje, po oceni stručnjaka, dodatno ograničavaju vlasnička prava lokalnih zajednica i prebacuju kontrolu nad javnom imovinom na centralne institucije. Predlog posebno pogađa opštine sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji.
Šta predviđa predlog zakona?
Osnovni tekst Zakona iz novembra 2023. godine već je proglasio prirodna bogatstva, infrastrukturu i mnoge javne površine svojinom „Republika Kosovo“. Novi predlog izmene i dopune ide korak dalje – briše mogućnost da određeni javni objekti i zemljište ostanu u vlasništvu lokalnih zajednica, te ih svodi na status upravljanja ili korišćenja pod centralnom kontrolom.
Pravni stav i upozorenje
Dr Duško Čelić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ocenio je da je reč o de facto konfiskaciji: oduzimanju javne svojine koja se smatra svojinom Srbije bez odgovarajuće nadoknade.
Ko će biti najviše pogođen?
Prema Čeliću, sve opštine na KiM biće pogođene, ali posebno one sa srpskom većinom, jer je u pravnom okviru takozvanog Kosova predviđeno da te opštine imaju proširene nadležnosti u oblastima zdravstva, obrazovanja i lokalnog razvoja. Bez imovine – zgrade škola, vrtića, univerziteta, bolnica i domova zdravlja – ta proširena ovlašćenja postaju teško ostvariva ili besmislena.
Posledice u praksi
Ako predlog bude usvojen, objekti koji danas služe lokalnim zajednicama mogli bi formalno postati u vlasništvu centralnih organa u Prištini. To znači da će pravo mišljenja o raspodeli i korišćenju tih objekata biti u rukama centralne administracije, dok bi autonomija srpskih opština bila samo "mrtvo slovo na papiru".
Međunarodni kontekst
Čelić povezuje pogoršanje stanja na Kosovu sa poslednje tri godine sa primenom tzv. francusko-nemačkog plana i Ohridskog aneksa implementacije. On navodi da se, uprkos tome što taj plan nije formално potpisan, pojedini njegovi elementi implementiraju, često unilateralno, uz, kako tvrdi, blagonaklon stav EU.
Profesor kritikuje i pasivnost Brisela i međunarodnih misija (OEBS, Savet Evrope, EU, EULEX, UNMIK), navodeći da nije viđena odlučnija reakcija i primena mandata koji su predviđeni relevantnim rezolucijama i sporazumima.
Zaključak
Dr Duško Čelić zaključuje da izmene zakona predstavljaju ozbiljnu pretnju za položaj Srba na Kosovu i Metohiji, jer ugrožavaju lokalnu imovinu i time praktično onemogućavaju ostvarivanje proširenih nadležnosti srpskih opština. Prema njegovoj oceni, bez aktivnije uloge međunarodnih faktora i efikasnih mera Beograda, prava i bezbednost srpske zajednice ostaju ugroženi.
Pomozite nam da budemo bolji.
