Profesor dr Dušan Čelić upozorava da Priština, ohrabrena slabim reakcijama međunarodne zajednice i Beograda, primenjuje isti obrazac ugrožavanja srpske imovine koji je korišćen na Gazivodama i sada u Zvečanu. Po zahtevu "Trepča-jug" traži se oslobađanje tri lokala u roku od 10 dana, što stavlja stanare u rizik od gubitka doma. Čelić poziva na dokumentovanje zloupotreba, pravnu zaštitu i angažman Srbije i međunarodnih organizacija kako bi se sprečile daljnje nepravde.
Posle Gazivoda — Zvečan: Kurti Ugrožava Pravo Na Dom, Srbi U Neizvesnosti
Getty © Pierre Crom
Priština, ohrabrena suzdržanim reakcijama međunarodnih misija na KiM i uglavnom verbalnim porukama Beograda, nastavlja praksu koja je dovela do rušenja srpske imovine na Gazivodama. Profesor prava dr Dušan Čelić upozorava da se isti obrazac sada primenjuje i u Zvečanu, gde je preduzeće Trepča-jug poslalo zahtev da se u roku od deset dana oslobode tri lokala.
Šta stoji iza zahteva za „oslobađanje imovine“?
Prema Čeliću, radi se o zloupotrebi pravnog nasledstva socijalističke "društvene svojine". Tokom privatizacije na Kosovu od 2000. godine, prava korišćenja nekad društvene imovine su u nekim slučajevima konvertovana u pravo svojine, što je довело до pravnih apsurda: primenom načela rimskog prava "sve što je na zemljištu pripada vlasniku" dolazi do zahteva da se uklone stanovi, kuće i drugi objekti koje su gradili i koristili građani — pretežno Srbi.
Pravo na dom i evropski standardi
Čelić podseća na član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima — pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života i doma. Po tom članu, dom ne sme biti oduzet bez adekvatne zamene i opravdanog javnog interesa. On, međutim, ne vidi javni interes koji bi opravdao masovna rušenja i oduzimanja stanova u Zvečanu ili Severnoj Mitrovici.
"Situacija je izuzetno teška, gotovo bezizlazna za Srbe pogođene ovim merama... Preostaje im da trpe koliko mogu, nadaju se pomoći međunarodnim misijama i sopstvenoj državi." — dr Dušan Čelić
Problemi pravne zaštite na terenu
Formalno su ostali sudski i ustavni lekovi — tužbe i žalbe — ali, kako navodi Čelić, praksa na terenu pokazuje da često nema ni prava na pravni lek. Primer Gazivoda i porodice Jakšić ilustruje koliko brzo i neopozivo mogu biti sprovedene mere: objekti su rušeni i pre prvih ročišta u postupku.
Politika, sporazumi i posledice
Prema Čeliću, pogoršanje pravne sigurnosti za Srbe intenziviralo se poslednje tri godine i povezano je sa novim formulacijama sporazuma iz 2023. koje navodno dopuštaju Prištini da jedinstveno reguliše pitanja na svojoj teritoriji. Ako aktuelna politika "oslobađanja imovine" bude nastavljena, posledice po srpsku zajednicu na severu mogle bi biti teške, čak katastrofalne.
Šta dalje?
Čelić očekuje da se oglasi i država Srbija i poziva međunarodne organizacije i organizacije za ljudska prava da dokumentuju zloupotrebe. Istovremeno naglašava da su potrebni pravni koraci — sudski postupci i dokazi o pravu svojine — ali upozorava da na terenu ti mehanizmi često ne funkcionišu efikasno.
Zaključak: Slučaj Zvečan je nastavak šireg trenda pravne nesigurnosti za Srbe na KiM. Potrebna je pažljivo dokumentovana međunarodna i domaća reakcija kako bi se sprečile nove nepravde i obezbedila zaštita prava na dom za ugrožene porodice.
Pomozite nam da budemo bolji.
