Ključna zapažanja: Na Gazivodama je do sada srušeno 17 srpskih objekata, uz najavu rušenja još 11, dok je kod Radonjićkog jezera uklonjeno pet albanskih vikendica nakon višegodišnjih sudskih postupaka. Lokalni Srbi i pet NVO optužuju vlasti za selektivnu primenu zakona jer su vlasnici na Gazivodama dobili kratke rokove za iseljenje i, kako tvrde, nisu imali pristup jednakim pravnim zaštitama. Zvaničnici tvrde da se radi o uspostavljanju zakonitosti, a slučaj dodatno opterećuje istorijski kontekst iz devedesetih.
Gazivode i Radonjićko jezero: Optužbe za dvostruke standarde — dugi sudski postupci za Albance, kratki rokovi za Srbe
© Принтскрин
U poslednjih nekoliko dana protesti i optužbe za selektivnu primenu zakona ponovo su u prvi plan nakon rušenja objekata na Gazivodama i Radonjićkom jezeru. Na Gazivodama, gde su većina vlasnika Srbi, do sada je srušeno 17 kuća i vikendica, a najavljeno je rušenje još 11 objekata. Istovremeno je kod Radonjićkog jezera kod Đakovice uklonjeno pet vikendica koje su koristili Albanci.
Sagovornici sa severa Kosova i Metohije, kao i predstavnici pet lokalnih NVO, tvrde da postoje značajne razlike u postupanju nadležnih organa: za objekte na Radonjićkom jezeru prethodili su dugotrajni sudski postupci (i do sedam godina) sa mogućnošću žalbi, dok su objekti Srba na Gazivodama uklanjani bez izvršnih sudskih rešenja i bez mogućnosti privremenih mera ili žalbi, uz kratke rokove za iseljenje (10–15 dana).
"Vikendice Albanaca na Radonjićkom jezeru srušene su nakon pravnih i institucionalnih postupaka koji su trajali i do sedam godina, uz pravo oštećenih da iskoriste i iscrpe sve žalbene mogućnosti; vikendice i kuće Srba na Gazivodama porušene su bez izvršnih sudskih rešenja, bez prava vlasnika da se žale, bez prava i na privremenu meru", kažu naši sagovornici sa severa KiM.
Pravni tok i tvrdnje stranaka
Regionalna kompanija za vodovod Đakovica prijavila je još 2019. godine objekte na Radonjićkom jezeru izgrađene bez dozvole. Inspekcija je utvrdila nepravilnosti, a vlasnicima je omogućeno da traže sudsku zaštitu — predmeti su prošli osnovni, apelacioni i vrhovni sud, a rušenja su sprovedena tek nakon što su iscrpljene sve pravne instance.
S druge strane, preduzeće "Ibar-Lepenac" i nadležna ministarstva odredila su kraće rokove za uklanjanje objekata na Gazivodama, navodeći da su rešenja doneta zbog nalaza o gradnji na javnoj ili zaštićenoj površini. Lokalni Srbi tvrde da su u nekim slučajevima sudski postupci i dalje u toku, ali da su objekti već uklonjeni ili da im je naloženo brzo iseljenje.
Reakcije NVO, porodica i javnosti
Pet NVO sa severa KiM (ACDC, Aktiv, InTER, CASA i još jedna organizacija) u zajedničkom saopštenju ističe da razlikovanje procedura otvara pitanje selektivne primene zakona i neravnopravnosti pred institucijama. Organizacije posebno ukazuju na razliku u trajanju pravnih procesa i na kratke rokove za iseljenje koje su dobili vlasnici na Gazivodama.
Porodica Đukić iz Rezale navodi da je imala pravosnažna rešenja za povrat zemljišta (1995. i 1997. godina), da su se žalili nadležnim sudovima i da su već iz kuće izneli ikonu i osnovne stvari u strahu od nasilja tokom rušenja.
Zvanične izjave i kontekst
Ministarka zaštite životne sredine tzv. Kosova, Fitore Pacolli, izjavila je da je cilj da se "uspostavi zakonitost u svakom kutku Kosova" i potvrdila uklanjanje pet objekata kod Radonjićkog jezera izgrađenih bez dozvole. NVO i lokalni Srbi međutim smatraju da se pravni okvir ne primenjuje jednako.
Istorijski kontekst pojačava osetljivost slučaja: Radonjićko jezero vezuje se i za zločine iz 1998. godine u okolini sela Glođane, kada je ubijeno više civila; za taj slučaj je pred Haškim tribunalom bio optužen Ramuš Haradinaj, koji je 2008. oslobođen optužbi.
Šta dalje?
Predstojeći koraci uključuju moguće nove žalbe vlasnika, dodatne reakcije NVO i međunarodnih aktera, kao i nadzor primene prava od strane relevantnih pravosudnih tela. Slučaj ostaje simbolično i praktično važan za pravnu jednakost i položaj manjina na Kosovu i Metohiji.
Pomozite nam da budemo bolji.
